Отаџбина

КРИВИЧНА ДЕ.1А

ница нехотичности ^ри убиству, долазимо до закључка да се по правилу нехотично убиство у нас има да казни по §158 само онда, ако је учињено у мањем степену нехотичпости , дакле у непажњи (си1ра 1е^јз), као и онда, када постоји мањи нехат, који више граничи са непажњом, али она нехотична убиства, код којих постоји онакав нехат (већи степен хотичности, си1ра 1а1а) који се једва разликује од хотичиости, не могу се оцењивати по ^ 158, нарочито ако је нехотично убиство проузроковано недозвољеном радњом (си1ра <1о1о (1е101-т'т:«1а . Код оваких нехотичних убистава , ако се недозвољена радња може подвести под одредбе \ 160. кр. зак. мора се и казна из тог параграФа применити. Има законодаваца који иарочито одређују строжију казну за она нехотична убиства, која су извршена од оних лица, која су добила овлашћење на неку радњу ; н. пр. кад лекар, бабица или апотекар услед нехатне радње учине нехотично убиство. II наш законодавац казни овака лица у толико строжије , што у последњем одељку § 158 кр. зак. овлашћује судију, да таком лицу може забранити самостално упражњавање тог заната или занимања, за неко време или за свагда. По пропису § 302. д, крив. зак. чиновници или служитељи железнички, којима је надзор над железничким путом или над самим возом поверен, имају се казнити робијом до 5 година, ако је њиховим небрежењем воз доведен у опасност; а ако је при томе какав човек изгубио живот, онда робијом до 10 година. Поред тога онп се имају пресудом огласити као неспособни за железничку службу. И у нашем старом законодавству чињена је разлика између хотичног и нехотичног убиства. Тако се у Душановом законику прописује : »Ко није навалицом извршио убиство, да илати 300 перпера". Међу правницима спорно је питање, да ли може бити код нехотичног убиства саучесника? Једни доказују да може, а други тврде да не може. Они који се држе мишљења, да и код нехотичног убиства може бити саучешћа , доказују то примерима. На пр. тесач позове неког, да му помогне бацити греду с крова куће на улицу, па греда одскочи и убије неког човека. У таком случају они веле, да је тесач главни кривац , а онај други је саучесник као помагач. Противници овог назора полазећи са гледишта, да при нехотичном убиству кажњивост радње проистиче из нехата и непажње; која је према сваком лицу једнако кажњива, у колико постоји један исти степен непажње или нехата доказују, да при хотичном убиству сваки је саучесник за се главни кривац. Ово је мишљење правилније; јер сваки човек, без разлике, мора да обрати потребну пажњу на свој рад и сваки треба да иредвиди могућу опасност, па да је уклони; није ли у стању да ту опасност отклони, он мора одустати