Отаџбина

ТАМО АМО 110 ИСТОКУ

свс процедуре настаје оггет глуха тишина около куле, док се не понови овакав призор, и с тога се ово место зове «кула тншнне« . То\уег о! 8Иенсе). Где год су насељени Парси. ту је п кула тишнне: у Адепу има • их само две-трн нородице, иа и они имају своју монументалну гробнпцу. У Вомбају се прича, да се гдешто чланови те вере осуде на смрт зарад верских истуна. и тада се на силу излажу гладним грабљивицама у вули. Колико је истине у томе, не зиам алн је ноторичпо девојка једна била осуђена на такву смрт, што је стајала у недозвољеним односима с једним еиглеским чиновником. Власт је некако сазнала за то и на време дошла да избавн девојку у часу, кад су је хтели увести у кулу. Овај догађај нричао ми ]е некакав Енглез, виши чиновник у Вомбају, кад сам једном приликом оговарао његове сунарпднике, што се према цивилисаним Парсима, људима наше расе, поиашају тако иеусрдно и избегавају њихово друштво. — Ако се овако дело слаже са евроиском цицивилизацијом — рсче он, пошто је довршио своју гхричу — онда ми на сваки начин грешимо. — Да речем право, од тада сам п сам другим очима гледао на овај шарени парсиски свет! Кад сам већ повео реч о женскоме полу. да прикажем своме читаоцу женске становнике бомбајске. Мрке Нндијанке су средње величине, већином ситне ирилике, али као и мушки, веома лепа, правилна стаса. Лице им је овално, црте правилне, коса црна и дуга, сплетена је у витицама обавијеним око главе, и искићена белим веома миришљавнм цвећем. Одећа им се састоји из три кгомада: прсник од свиле, кратких рукава. један чаршав обавијен около бутова у облику пливаћих гаћица, и један већи чаршав, у који се умота труп. а крај се његов иребаци преко плећа. У оваквој одећи, разуме се, искачу Форме тела тако јасно, као да и нема одеће на њима тим више, што је чаршав од танка- бела мусулина, обично са скерлетастим порубом. Имућније женске омо-