Отаџбина

А В Г У Р

587

Дан се клоино иоћи. А спровод иђаше ближе Кроз тесие улице градске где храм се Оатурнов диже. Јасно су звонила звонцад по мраку и даљини, II звекет мачева оштрих, и врисак жртава њини На степеницама сјајним, Између колона вити Очајна, последм.а борба помамно заче се бити. Са кратким копљима својим, дигнувши штигове горе. По дворанама мрачним страшни се хришКани боре. Тада се н <0 прагу храма великог Оатурна Вога Појави огроман Авгур. Овештена његова тога На левој његовој руци лежаше прибраним крајем, А црне његове очи блистаху пророчким сјајем. Као Сатурно вечни, он краљу приступи ближе, Грудима препречи улаз и силну десницу дпже. „Стани, ускликну старац, победом опијен царе ! Поштеди крвавом руком Богове и олтаре. Символе истине вечне. К'о заштитници Рима, Векове трајаху они и ми се клањасмо њима. Док сулуд у њима види камене идоле само, Мудрошћу муж украшен божанство налази тамо Које га истини води. И шта је истина сјајна, Но тежња к доброти иКи, та вечна, небесна тајна? Ради истине ове иоштеди олтаре свете, II одби од храма овог крваве и дивље чете. Не учи војмнство своје да вечне Богове руши, Јер тако саблазан нпче у њиној суровој души, Саблазан, где пуста маса добија навнку холу, Да Бога измишља себи по своме произволу, А маса болник је печни. Њу питај од чега пати, А.Г сама да себе лечи то не с-меш ннкада дати Јср мудрост Боговн шаљу на своје избране главе, Да воде народе собом и име њихово славе. 11 ти, човече сретни, што своје победе бројиш, Зар не знаш на чијем нрагу к'о сенка немоћна стојиш? Праг је векова ово. Са њега Сатурно греде, II своју сопствену децу у глади вечитој једе. Оп чељустима грозннм ирождире народе редом, II нема божанства другог над главом његовом седом Осим истине једне, која се у њему скрива : Над гробом таштнне људске божанска воља је жива."