Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

63&

слике, те да се деца у исто време Јпознају и са штампаним словима; пошто је између рукописних и штампаних малих слова наше азбуке мала разлика. Још би требало испод сваке слике, после рукописних речи и реченица да чма и иеколико штампаних речи и реченица за вежбање у читању, и све те речи и рсченице, рукописне и штампане, треба да су раздвојене на слогове; а не да се штампају целе речи, као што је у садањем ( ( Буквару в , јер почетници у читању не могу одмах да читају целе речи, већ морају да читају на слогове, па тек доцније, пошто се добро утврди читање 110 слоговима и пошто се изуче сви гласови, »;оже ее захтевати читање целих речи, јер се мора ићи од синтетичне методе читања поступно аналитичној методи. Ми држимо да се не би толико огрешили о поступност, ако би се, у једно исто време , поред рукогшсннх малих слова упознавала и штампана мала слова; а што се тиче великих рукописних и штампаних слова, она се могу изучавати после малих и могу остати у »Буквару" онако, као што су сада. Кад би се уједно изучавала и штампана слова, поред рукописних, била би двојака кориет: прва је корист та што кад деца изуче сва мала слова, одмах могу чптати сваку књигу, што по садањем буквару не могу ; јер тек после рукоиисних слова уче се штампана, пошто су иста у овом буквару одвојена од штампаних; и друга је корист та : што би тако пастлвници мање трошили времена на засебно изучавање малих слова, добили би најмање 10 до 14 дана у времену , које би могли да употребе на вежбање учепика у писању, коме још у I разреду треба положитн добар и сигуран темељ, те да се ученик у старијим разредима може усавршити и научити лепом писању. Нојгора је мана садањем буквару његова штампарска израда. Та му је израда тако рђава и за децу неудесна, да је треба, што скорије, бољом заменити. Тако почињући од „Ласте"' т. ј. од слова: »Л", па све до штампаног дела, речи и реченице написане су тако ситним словима да се деца морају да муче, особито с' јесени и зими при облачном времену кад у школи није видно, и да папрежу своје очи, док с' муком коју реч прочитају Исто тако и чланци ; „Шта ко научи ? к , „Чпме шта радимо?", »Чиме се шта ради ?«, „Перо је лако«, ,Шта је бело", »Чувај се", »Поређења«, ( ,Због чега се шта ради?", »Шта је што?" и т. д. написани су такође ситним словима. Зна се да је хигијенско правчло : што су деца ситнија и слабија, то и слова треба да су већа у књчгама, које се гшшу за I