Отаџбина

ТЕШКИ ДАНИ

7

Пред вече је «Калипсо» почела да труби, и Енглез јој је секундирао дебелим својим гласом, као да је полазио из каквог семаФора, а кад је сунце залазило, оба брода изађоше из луке, али се на изласку одвојише и пођоше на иротивне стране. Стајао сам по крми и гледао за својим суседом, који ми још беше близак, али који ће кад се сунце роди из нова, бити око 300 морских миља удаљен од мене. Па ће да плови, као галеб, ио морској води, а ја — ја ћу с «Колипсом» да играм баш као што чича Нептун засвира. Гледао сам за њим дуго, дуго, док се не изгуби у мраку и магли. За тим сам сишао у салон и узео књигу, моју редовну разбибригу, кад ме попадну којекакве мисли. Али ни с читањем не иђаше како ваља; често бих устајао и погледао кроз прозор на море. Ноћ је била мрачна ; на небу се виђаше мало звезда — густа је пара застрла оне мање, што не имађаху доста светлости да је пробију. Која ли је међу њима моја звезда? Да ли и она сија, или се је угасила....? Море је било глатко, као упеглано, али гледећи га са стране. могаху се на њему опазити широке бразде — у дну је било покренуто. Такве плитке а широке таласе, са глатком површином, мрнари зову мртво море или марета. Кад сам се у јутру дигао, таласи су били исто тако широки, али много дубљи, и «Калипсо» је на њима свакога тренута поносито дизала и спуштала своју главу. Обале од Арабије и централне Африке. беху се за ноћ одмакле и зарад густога ваздуха ишчезле; ипак смо знали, да смо с југа још под закриљем Афричке обале, јер смо још били у заветрини. Оно јес да је ветар гхочео дувати, и да је било ситних таласа, али то је све ништа за велики брод. Ја се окуражих мислећи, да ту неће ни бити много јачега љуљања, али истога дана у вече сазнао сам, каква је разлика између валова једног залива, и отвореног Океана. Кад је брод прешао једну извесну линију. почеше таласи с десна да запљускују десни му