Отаџбина

ТЕШКИ Д А Н И

9

у лево, с преда назад, и кад већ видех, да се овако не може облачити, продужим своју тоалету — седећке. На срећу се у оној врућини нема много облачити, један таван одеће па је тоалета готова. За десет минута био сам на крову. Али какав призор ! Сунце се беше изгубило у неку нажуту маглу; облаци су великом брзином прелетали преко брода, и чињаху се тако ниски, да их можеш руком дохватити; свакога часа прскао је вал по крову, и мени не беше могуће остати у тој сланој киши. Одем на мост. Официри су сви били на њему и сваки је с неком радозналошћу гледао у даљину. На горњем попречном мосту стајао је капетан раскорачено и држао се рукама за гвоздену ограду пред собом ; ветар му се играше с дугом плавом брадом, а доглед му је био упрт на једну тачку према југо-западу. Очевидно је тражио аФричку обалу, али је не могаше уочити. Кад ме је спазио, рече с осмејком: — Дотуре. сад ћеш да видиш, сће уио1 сћге навигати. 1 ) — Вала ја мислим, да већ грђега и неће бити рекох му посрћући. — Пацијенца! Ми смо још у бунаци 2 ) од Сокотре ; ово мало марете је од канала између шкоља и кава 3 И одиста се након час два море мало стишало, и ми могасмо како тако у миру доручковати. Кад кажем у миру то значи, да се нисмо морали наслонити на дувар, подупрети се коленима о утврђени сти и држати тањир у руцп. Истина су тањири мало мрдали по трпези, али иасти не могаху. јер су на трпези биле пред сваким утврђене ограде. Само Флаше и чаше м^рале су лежати крај ограде на оној страни, куда је брод више нагињао. Чудноватим начином друштво за трпезом беше анимирано; ударисмо из нова у шалу, задиркивасмо првог 1 ) Шта то значи пловити по мору! 2 ) Випагга — мирно море. •) Шкољ-острво (Сокотра) Каво-сар од ГвардаФуји источно прибрежје централне Африке.