Отаџбина

20

ТЕШКИ ДАНИ

гдешто по који узвик, по који клепет, а са крова по који дубоки уздах.... Од једном осетих у души неки неисказани бол. Вратим се натраг у кабину и бацим се на своју поотељу. Ту сам лежао у неком заносу; тишина на броду беше ми несносна ; хоћу да бежпм а не знам куда — погледам на прозор, дан у велико — шта ли ће овај дан да донесе? Од једпом чух покрет пропелера у води, као оно кад се проба махина пре поласка; ђипим с постеље и станем укочеио прислушкивати. Нема тишина; само се валови ритмично ломили о брод. Још један покрет, и опет застаде. Ја сам знао шта значи тај покрет и сва се моја чула беху стекла у ушима, а живот као да је почео да се буди у мени. — И још један покрет, али сад већ не застаде. Пропелер је учинио цео обрт, и сад поче у лаганом ритму да се врти.,.. Не знам кад сам изишао на кров, али кад се видех на мосту, пробуди ме на крову громко «хурах» наших матроза. Јелчић је стајао на горњем мосту и мерио пажљиво, колико се брод покреће напред, на кад виде како стоји, он узвикну на мрнаре, која једра да дижу и сад — дивнога призора, — поче «Калипсо» да шири своја четири крила, а кад год би које више раширила, кљун од брода би запенушио кроз талас, цепајући га на двоје — брод је у том јаком ветру пловио већом брзином, но што му га могаше дати цела махина. Пропелер се међутим вртио без икакве снаге, само толико да не смета пловидби и крми. — Знао сам ја, — окрете се капетан нама смејући се, да «Калипсо" више вриједи под једром но са махином! — Што ти вриједи махина без карбуна 1 ); на мору је ветар цар,— избаци Фране сентенциозно. На мост се попе инџињер сав гарав и умашћен' са чела му је липтио зној, а лице му се сијаше од ра') Угдзн.