Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

307

Он се осећао несрећан, Први пут у животу осетио је тешку неерећу и то такву, која се не може поправити и за коју је сам крив. Јашвин с капом одјури за њим докле га је стигао, и одвео га је кући, где је тек после но сахата дошао к себи. Али успомена на ову трку остала је у његовој души најтежа и најмучнија успомена целога живота. (НАСТАВИЋЕ СЕ; СК=32^>о КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД ЈЕДНО »ГОРЕЋЕ« ПИТАЊЕ Бдин. Потоњи часи ио Српство. Београд (Штампарија Св. Николића) 1890. 8° 40. — ЧумиК А. Задужбине у одбрани Сраства. Београд. (Штампарија Д. Димитријевића) 1890. 8° 18. — Веселиновић М. В. Гранични дијалекат међу Србима и Бугарима. Зона џ. и ч. Београд (држ. штампарија) 1890. 6° 27, — Драгашевић Јован: Македонски Словени, отворено писмо редакцији руско-славјанскога календара за 1890. год. Београд (Штампарија Пере Тодоровића) 1390. 8° 32. — Пројект иравила друштва за међусобно зближавање и обаеештавање балканских народа. Београд. (Штамп. Св. Николића. 1890. 8° 32.

Занеколико недеља наша секњижевност обогатила књижицама, чије наслове овде исписујемо, и које се у главном баве све једним и истим питањем. Уз то треба имати на уму, да то није једино, што је у последње време о том питању код нас штампано. Дневнп листови и часописи баве се такође ревносно њиме. Оно се расправља на јавним зборовима,' у кући и на улици, у школи и у каФани. Ми смо сад сви велике патриоте, без обзира на то: да ли по уверењу или „по духу времена«? Пре кратког времена патриоте су биле у Србији „беле вране®, и па њих се гледало са подсмехом. Сад то више не сме бити и — не треба да буде. Али гтас овај лепи наук стоји скупо. Требало је да нам Бугари стану ногом у подгрлац, па ми тек онда да се сетимо, да циљ нашега живота не треба да се састоји само у том, да гледамо ко ће бити кмет у којој општини и ко ће пре добнти класу, већ да се освестимо, да ми имамо и других, важнијих и узвишенијих циљева. Већ од две три године на овамо патриотска мисао обузима и наше озбиљније социјалисте, ко-