Отаџбина

308

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

јима је тако често пребациван сувишни космополитизам, па уз то и врло слаб патриотизам. Да они у наше дане другојаче гледају на народносну ствар, но што су то чинили пре 10—15 година, сведоче поред осталог и многи чланци „Омладине", која је у главном била њихов орган, а у којој је „Македонско питање 8 тако ревносно и у исто време тако патриотски претресано. — Истина и данас се партиска борба води истим оруђем као и пре неколико година; и данас се у овој земљи прелази из партије у партију с уверењем, да пздајица прве, ускачући у последњу постаје њен „највернији" члан, и то на жалост још чешће, но што се то пређе дешавало ; и данас паши дневни лнстови кипте најпогрднијим изразима, каквим би се у другом свету стидео да се служи и најнижи друштвени талог; и данас има још много и много трулог у српекој држави, — па ипак јз све то посматралац се мора зарадовати, кад види, да је народносна свест у нас захватила корена, и да га из дана у дан све већма захвата, а буде лн се опрезно и озбиљно радило, уз то с л>убављу и пожртвовањем, које тај рад с пуним правом ишчекује п захтева, успех неће изостати, па ма се цео свет заклео против нас. Да видимо дакле, шта има у истакнутим књижицама. I Г. Чумић није књижевник од заната. Али што .је до сад написао, то је задржало своју трајну вредност. У овој књижици су у главном два мишљења, која је ппсац подносио одбору »Коларчеве задужбине 11 у разним приликама, и она се у главном своде на то »да приход књижевног Фонда Зад. Коларчеве треба употребити. (у границама тестамента) на одбрану српског народа од претапања у друге народе, и то најпре тамо, где је та опасност највећа за сам опстанак Српства«. То би у главном имало да се учини и с другим сличним задужбинама. Српски народносни интереси су пак по гшшчевом мишљењу највећма угрожени у Македонији и Ст. Србији. „Јер народносни губитак тих области био би за Српство смртни удар. Српство дакле има тамо да брани не само своје две велике области но и сам свој опстанак.« И мало ниже: „Ни једна дакле област српска није толико угрожена, ни тако близу да се претопп у туђ народ, и да пропашћу својом повуче собом у пропаст Србију и Српство, као што су Ст. Србија и Македонија, јер је тамо .... свест о својој народности у народа српског на умору.« Писац не губи из вида «да свака област српска има да издржава тешку борбу за свој опстанак, и да су и остале сраске области у већој нли мањој опасности. Али онасноети, у којима се налазе остале српске области, много су мање за државну будућност Српства од опасностп,