Отаџбина

КЊИЖКВНИ ПРЕГЛЕД

309

у којој се налази Стара Србија и Македонија." Ту «ваља радити без одлагања, и радити снагом и средствима, која одговарају огромним наиадачким средствима и оиасности, у којој ће се налазити Сриство, кад изгуби те две области . к С тога су средства појединих друштава и задужбина и сувише сићушнн и слаба, да би корисно могла нослужити тако значајиој сврси, и с тога на њу треба да прилаже цео народ и то сад у толико више, у колико је већма раније ту своју дужност и тај свој интерес пренебрегавао. А да је ово случај, внди се најбоље из тога, гато су Бугари данас у велико захватили корена у Македонији. И из дужности према потиштеној и угњетеној браћи и из интереса за будућност Србије и Срлства, наша отаџбина „мора трошити за одбрану своје народности у Ст. Србији н Македонлји више но што троше Бугари, па ма то било и два и трп и пет милиона годишње.« Г. Чумић је готов да на ову ствар све жртвуЈе, па мисли «да би за ту цељ требало затворити иоловину школа у краљевини. Ако не одбранимо од Вугара Македоннју и Ст. Србију, Бугари ће и тако затворити српске школе. Ако их одбранимо, ми ћемо затворене школе отворити још боље и сјајније." — И ако се ми с њим потпуио слажемо у томе, да на истакнутом делу треба радлти свим средствима, п да на њ треба жртвовати и последњу пару, ипак мислимо, да не би било ни логично ни политично, откидати ову од школа у краљевшш, и то из са свпм простпх разлога, које није потребно ни истицати. А ако се важност питања довољно озбиљно и с преданошћу, коју оно с правом захтева, проучи, онда ће се за његово повољно решење наћи средстава, а да школе у краљевнни, што оно веле: „нп мали прст не заболи,« Нама је уз то мило што г. Чумић није изгубио из вида нп другу, тако исто важну тачку овога животног питања. „Вугарска не ради само нропагандом да заузме Ст. Србију, и Македонију: с правом он примећује, но она се без ирестанка оружа и сирема , да у првој згодној при.шци нанадне на Србију и да једним ударом : и уништи Србију, ако је нађе неспремну и немоћну, и овлада коначно Старом Србијом и Македонијом.« — Не хотећи да крњимо пишчеву мисао, ми је предајемо у целини, и ако цело њено тежиште лежи по нашем скромном мишљењу у речима, које се штампају курзивом. Да, сви ми знамо, да се Бугарска оружа и спрема, сви ми знамо да то исто ради и Грчка. Па ипак нико од нас не може тврдити, да то чини и Србија. Или она бар то не чини у оној мери, у којој бп то могла и требала да чини. То је чудноватије и необјашњивије тим пре, што су Србија н Српство и најдуже очували своју независност по најезди турској на наше тропоље и опет први усталн, да се боре нротив угњетача. А пример Пруске и Сардиније