Отаџбина

БИТКА НА ВАТЕРЛУ

359

— Виће код ње женског друштва. Младих девојака! викао је ујка Фридрих, коме никако није ишло у главу, шта је то с његовим сестрићем. Али овај презриво махну главом и замаче за угао. Чудновато, врло чудновато ! премишљаше ујка; овај је младић или померио памећу или је — ах, ту смо! заљубљен ! Он је стајао и нешто нејасно говорио о љубави, кад сам га нашао пред бр. 34... и његово интересовање за старог Шрапе-а!... Да се није заљубио у госпођицу Бети ?... Не, не, мишљаше ујка и машући главом настави свој пут, та ваља да је бар толико ггзметан ! II Тога дана јео је Ханс на подне врло мало. Заљубљени људи у опште не једу много, а осим тога он није ни јео радо паштете. Једва једном изби пет сатп. Он је већ био на бедему; одатле је могао прегледати цео град. И заиста: црни капут, гганталоне отворене боје и чисто очеткан шешир појавише се. Ханс осети како му срце куца. С почетка је мислио да то долази отуда, што се стидео овог смишљеног лукавства против поштованог капетана. Али на скоро увиде, да је то поглед оца љубљене његову крв узрујао. Тиме умирен, стаде он по ујка Фридриховом упуству да црта по песку црте и Фигуре, а с времена на време пажљиво је посматрао Акерсхуз 1 . По целој тврђави било је мирно и пусто. Ханс чу, како се приближују чврсти, сигурни кораци капвтанови. Он застаде не далеко од њега. Ханс не дизаше очију. Капетан корачи још неколико пута и накашља се. Ханс повуче својим штапом још једну дугачку, дубоко смишљену линију. Сад се стари није могао више уздржати. ј ј Тврђггва у Хриетијанкји.