Отаџбина

358

БИТКА НА ВАТЕРЛУ

у маневри ? настави ујка, покрет, који је капетан предузео на своју руку противно генераловој наредби, и који је довео у велику забуну и пријатеља и непријатеља. Овај смели чин био је — међу нама буди речено повод, да му даду орден са мачевима и да га тиме наговоре да тражи отпуст. Кад дакле дођеш на ту тачку, мораш јаче махнути главом и рећи : „Наравно! — ништа друго није остало — кључ позиције! — немој да заборавиш кључ ! }> — Кључ! понови Ханс. - Али ако — и ујка га погледа са сажаљењем у својој младачкој жудљи за чудноватостима дођеш на дугачку причу о Ватерлу, онда мораш или са свим ућутати или бити врло пажљив. Ја сам једном подруг часа морао издржати само зато, што сам, да би му показао како добро разумем ситуацију, пустио напред Келерманове драгоне, уместо Милодове кирасире. — Пустио си драгоне, ујко? упита Ханс. — Да, то ћеш ти већ разумети, кад будеш ушао у ток те дугачке приче ; али, додаде ујка Фридрих свечаним гласом, чувај се, кажем ти, чувај се Влихера ! — Блихера? упита Ханс. . — Да, ништа више нећу да ти кажем. Али зашто ти ја управо причам о том старом особењаку ? Тако ти Бога, шта имаш ти с њиме? — Шета ли се увек пре подне? упита Ханс. — Свако пре подне од 11 до 1 сата и свако после по дне од 5 до 7 сати. Али каква интереса — Има ли много деце? прекиде га Ханс. — Само једну ћер; али до ђавола — С Богом, ујко, морам кући да читам. — Та стани мало! Зар нећеш вечерас са мном тетка Марији ? Рекли су ми, да те позовем. — Нећу, хвала, немам времена, викну Ханс, који већ беше одјурио.