Отаџбина

БИТКА НА ВАТЕРЛУ

357

— Нешто мало; колико га познаје и пола вароши са бедема, где он сваки дан шета. — Тамо сам га и ја видео. рече Ханс; врло занимл>ив господин! Баш бих се радо с њим упознао. — Жеља ти се лако може испунити, одговори ујка фридрих; треба само да седнеш ма где на бедем, па да црташ по песку, и он ће доћи! — Доћи, рече Ханс. — Да, за тим ће те ословити. Али мораш бити обазрив ; он је опасан. — Е? рече Ханс. — Једног дана у мало ми није и живот одузео. — А ! — Својим брбљањем, разумеш? — 0! — Он има две приче, настави ујка Фридрих; једна траје добрих по сата и односи се на неку маневру у Шонену; друга на против — битка на Ватерлу — повлачи се по кад што један и по до два сата; ову сам „ три пут слушао. И ујка дубоко уздахну. — Али зар су тако досадне те приче? упита Ханс. — 0, један пут се још и могу слушати, одговори ујка Фридрих, и ако се упустиш с капетаном у разговор, ово упамти: почне ли ону краћу — ону, што се догађа на Шонену — онда само треба наизменце да машеш главом и да одобраваш. На оперативном пољу моћи ћеш се лако наћи. — Оперативно поље ? — Да, треба да знаш, да ће он н хцртати целу маневру пред тобом у песку; али то је лако разумети, само ако пазиш на А и В. Само се мораш чувати, да се не избрбљаш. — Да ли је нестрпљив, кад га човек не разуме ? упита Ханс. — Није, на против; али ако примети, да га не слушаш, почеће целу причу из нова!.... Најважнија је тачка