Отаџбина

БИТКА НА ВАТЕРЛУ 365 в веру и на њих чека, може и не поздравити; да „о1с1 Еп^апсР' неће хтети да види овоје синове — они онда чвршће притежу пушке, заборављају своје ране и проливену крв ; мирни и озбиљни, стиснутих зуба стоје они на своме месту и умиру као људи. Двадесет пута су се каре проламале и оиет затварале и паде 12.000 храбрих Инглиза. Ханс је поимао што је Велингтон плакао, кад је рекао: «Блихер или ноћ!" Међу тим капетан је оставио Бел-Алијанс и тражио нешто у трави под клупом, не прекидајући своје описивање, које је бивало све живље и живље. — Велингтон беше сад заиста потучен, морао је претрпети тоталан иораз, у то — узвикну капетан промуклим гласом — у то дође он. И у истом тренутку гурну он камен, који Ханс беше видео, кад га је капетан сакрио, тако, да се овај откотрља на бојно поље. — Сад или никад, помисли Ханс. — Блихер! узвикну он. — Тако је! одговори каиетан; тоје Блихер, старн вампир, који са својим Прусима наступа на бојно поље. — Груши дакле не дође, Наполеон без целог десног крила стајаше према 150.000 људи. Са својом обичном хладнокрвношћу он издаде заповест да се промени Фронт. Али беше доцкан, а надмоћност превелика. — Велингтон, који доласком Блихеровим доби прилике да употреби резерву, крену целу војску напред. Али још један пут застадоше савезници; маршал Неј, лав тога дана, изврши један бесан напад. — Гледајте га, рече капетан и очи му севнуше. И Ханс погледа овог басноеловног јунака, ерцога од Елхингена, кнеза од Москве, сина једног бачвара из Сарлуја, маршала и гхера Француске. Он га виде, како јури пред својим колонама — пет коња беше под њим