Отаџбина

БИТКА НА ВАТЕРЛУ

371

— То не, одговори госпођица Шрапе; али по моме мишљењу показала би више чврстнне у карактеру, кад би осећала веће негодовање према своме заручнику. — Ја на против мислим, да она показује највећу чврстину карактера, што не гаји никакву срџбу или уржњу ; јер снага женске лежи у опраштању, рече Ханс, који постаде са свим речит, бранећи девојку, која му беше мила. Госпођица Бегм мишњаше, да бп младеж можда у у том погледу била нешто обазривија, кад би људи ноказивали у опште више негодовања нрема раскидању нрошевина. Ханс је на против мислио. да сваки заручник чим примети или ма и најмање посумња, да оно што је држао за љубав није права, истинита, чиста љубав не само треба да похита да раскине прошевину, чего је и његова дужност, као и дужност његове околине, да откажу, да се чзвине, и да говоре о тој ствари што је могуће мање, како би се све што пре заборавило. Госпоћица Бети рече брзо, да она не налази да је у реду, дх се млада госнода и госпођице (( вере пробе ради" и да чекају на праву љубав. Ова при.медба јако наљути Ханса; али он не доби времена да одговори, јер у истом тренутку капетан устаде од стола. Гоопођица Шраие имала је на себи нечега. што он није могао никако да трпи; и љутина га беше толико обузела, да је за часак готово и заборавио тужну вест, да госпођица Бек сутра путује. Морао је признлти да је капетаг.ова кћи лепа, врло лепа девојка; изгледала је вредна и паметна, а видело се. да старог оца врло нежно негује. Па ипак рече Ханс у себи: (( сирота девојка, она се неће никад удати !» Јер она није имала оне сти^њивости, која очарЈва на младој девојци; она је говорила тоном готово увредаивим . Никад јој нису прешле ирзко уоана овако красне