Отаџбина

370

БИТКА НА ВАТЕРЛУ

Ханс начуљп уши. Да није реч о оној женској, коју је на подне видео? — Причао сам ти већ, да је долазмла на бедем, да ми каже с богом, настави капетан. Сирота девојка, баш ми је жао! Више није могло бити сумње. — Извините, да није реч о једној младој женској, са коврчастом косом и великим плавим очима? упита Ханс. — Тако је, одговорн капеган. Познајете ли госпођицу Век? —- Не, рече Ханс; само ми паде на памет, да је то можда једна женска, коју сам око двачаест сати срео на бедему. — То је она била, рече капетан. Лепа девојка је л ? те? — Врло лепа! Одговори Ханс са осећајем и уверењем. Да није имала какву невољу? Чини ми се, господин капетан рече.... — Да , видите , она је била заручница неколико месеци. — Девет недеља, прекиде га госпођица Бети. — Тако мало?.... Но, све једно. И сад је њен заручник ових дана раскрстио с њоме. Управо с тога, као што већ можете мислити, она и путује за неко време својим рођацима, тамо негде на западу — мис.шм. Била је дакле испрошена — истина само девет иедеља; али то је опет једно мало „али». Међу тим, Ханс је био добар познавалац људи, и колико је још данас на по дне видео, њени осећаји према бившем заручнику нису билн права л^убав: с тога рече: — Ако је заиста то та женска, коју сам данас видео, нзгледа ми да она ту ствар узнма доста олако. — То је баш што јој замерам, рече госпођица Бсти. — А зашто? упита Ханс мало љутито, јер му се у опште Јшје донадао начнн, којим је, ова млада девојка стављала примедбе; зар би бпло боље да пресвисие.'