Отаџбина

БИТКА НА ВАТЕРЛУ

369

није имала на челу плаву коврчасту косу. На против имала је црну косу. која је била с обе стране равно зачешљана. Није имала плаве очи, него озбиљне, мрке у кратко она није ни најмање личила на женску, у коју се он бе пе заљубио. После нрвог пренеражења узавре крв у Хансу. обузе га љут бол. једио се на капетана, на госпођицу Шрапе, на ујка Фрндриха, и на Велингтона и на део свет. Радо бп разбио велико огледало, поломио сав намештај, па искочио кроз прозор; и.ш би узео шешир и штап, сјурио низ степенице, отишао из ове куће, да више никад у њу не ступи; али ни по што није хтео овде дуже остати, него што је било потребно. Мало по мало он се умири, али остаде нерасположен. Осећао је неисказанп бол, што се у првој својој љубави преварио и кад је случајно спазио свој лик у огледалу, жалостивно ману главом. Капетан опет уђе у собу обучен и накпћен. Он огпоче разговор о дневној политици. Хапс му је с тешком муком давао одговоре и то кратке и ништавне; као да је у капетану нестало сваке занимљивости. И сад се тек опомену Ханс, да му је овај уз пут од тврђаве обећао дз му после вечере исприча целу маневру на Шонену. — Молим, изволите за сто, рече госпођица Бети и отвори врата на лепо осветљеној трпезарији. Ханс мораде јести, јер је био гладан; али је гледа » преда се у тањир и јео врло мало. С тога су у почетку разговарали већином отац и кћи. Капетан, који је мислио, да се младић устеже због госпођице Бети, хтеде да му да времена-да се прнбере. — Штета, што ниси позвала за вечерас госпођицу Бек, која сутра путује, рече стари; могли бисте пред нашим гостом свирати у четири руке. — Молила сам је да остане, кад је била овде на по дне, алп је морала да пде негде на друго место, где ће вечерас бити неко друштво. ОТ^ЏБИНА, КН>. XXVI СД1. 103 : '4