Отаџбина

368

БИТКА НА ВАТЕРЛУ

Хансу је необично куцало срце од радости; он прими позив њему својственом скромношћу и на скоро се кренуше ка бр. 34. Ала му је данас све ишло од руке! Тек пре неко лико часова видео је њу први пут, а сад је већ као особит љубимац њенога оца ишао, да с њом у друштву проведе вече, Што се више приблишавао бр. 34, све му је живље излазила пред очи заношљива слика госпођице Шрапе, Преко чела јој пала плава коврчаста коса,витак стас, па оне плаве лукаве очи. Срце му је куцало тако силно, да је једва могао говорити, а кад су се пели уз степенице морао се чврсто ухватити за ограду. Готово је добио несвестицу од среће. У соби не нађоше никога. Капетан изађе да потражи госпођицу и Ханс чу где викну: ; ,Бети!» — Бети! да дивног имена, па како је лепо пристајало за ово дивно створење! Срећни љубавник већ је замишљао, како би то лепо било, кад би се у подне враћао с рада па викнуо у К УЈ Н У : «Бвти! је ли готов ручак?" У том тренутку врати се капетан са својом ћерком. Она приђе Хансу, рукова се с њиме, поздрави га добродошлипом. — Али, додаде она, морате ме гјизвинити, што вас одмах остављам, јер на ватри ми је једно јело с јајима, а то, верујте, није шала. Цео овај разговор трајао је само неколико секунада, па ипак изгледало је Хансу да се за то време много и много хвати спустио у неку мрачну провалу без дна Он се обема рукама ухвати за стару, високу наслоњачу; није могао ни чути ни мислити, али готово механички понављао је лагано у себи — То није она... то није она. Не. То није била аона." Женска, коју је мало чао видео и која је морала бити права госпођица Шрапе,