Отаџбина

г

БИТКЛ НА. ВАТЕРЛУ

367

— Допустите ми, господине капетане, да сачувам ов ај камен. Он ће боље него и шта друго сачувати у мени успомену на овај занимљив и поучан разговор. И он стрпа Блихера у цеп. Капетан је уверавао, да је са особитим задовољством посматрао заинтересованост. којом је његов млади пријатељ пратио причу. И то је била права истина; њега је Ханс просто занео. — Али сад седите младићу; после борбе од десет сати треба нам мало мира, додаде он смешећи се. Ханс седе на клупу и уплашено опипа свој оковратник. На подне је наместио најлепши, који је имао. На срећу још је био крут; али се мораде сетити Велингтонових речи; „Блихер или ноћ." јер више не би могао издржати. Срећа је била, што због јаке жеге, свет није излазио на бедем. Иначе би се прилична гомила искупила око ова два господина, који су се с војскама борили и скакутали около. Они су имали свега једног гледаоца То је био стражар, што стоји на углу гимнастичке зграде. Војник је из радозналости отишао од свога места даље, него што је допуштено, пошто је скоро миљу и по одмарширао са бриселског друма ка Ватерлу. Капетан би га већ одавна укорео, да ово радознало ссљудство" није било од велике стратегиске важности. Он је биа, на том месту, цела Велингтонова резерва; а сад, кад је битка прошла, он се у најбољем реду повукао северно ка Бриселу и опет заузео изгубљено место на углу гимнастичке зграде. III — А сад хајдете са мном и вечерајте код нас, рече капетан, Истина у мојој је кући врло мирно, али ја мислим, да младић вашег карактера неће бити противан, да проведе једно вече у мирној породици.