Отаџбина

БИТКЛ НА ВАТЕРЛУ

375

Кад остаде сама, госпођица Бети угаси свећу, повади цвеће из ирозора и седе на прозор, а ноге пружи на столицу. Између два реда високих кућа могаше видети на лепој месечини. како бљешти залив. Блесак није био велики, али је био између оног великог пута, што води на југ, у туђу земљу. И њена жудња и њене жеље одлетеше истим путем на коме су некоме већ поломљена крила . кроз уски залив на југу, где је хоризонт висок, где- се срце шири, а мисли крепе. И госпођица Вети уздахну кад погледа на воду, која је блештала између високих кућа. Она без сумње није мислила на Ханса, док је тако седела; али он је мислио на госпођицу Шрапе, идући улицом журним корацима. Никад није видео младу женску, која би се његовом укусу мање допадала. Што је био ирема њој неучтив, то није нимало мењало ствар. Ми смо склони да уважавамо оне људе, који су нам дали повода, да се рђаво понашамо. Али се као тешио, понављајући у себи: (( Она се неће никад удати." И његове мисли одоше на милу девојку, која је требала сутра да отпутује. Сва му горка судбпна изиђе пред очи, и он је осећао силну жељу у себи да искаже свој бол коме пријатељу, који би га могао разумети. Али у ово доба дана није било лако наћи пријатеља. који би за то био расположен. Ујка Фридрих био му је у многоме чему повереник — њега је хтео да потражи сад Пошто је знао, да је ујка био код тетка Марије, он се упути ка замку, да га сретне, кад се буде кући враћао. Он изабра једну стазу десно, којом је обично ишао ујка Фридрих, што је он знао. И иошто је прешао једно половину пута, он седе на једну клупу да чека.