Отаџбина

41)0

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОПШТИН. ФИНАНСИЈЕ

западне културе, моћи ћемо предњу појаву и ако с другог гледишта тек потпуно објаснити. Скомрачење у трошковима на сиротињу, објашњава се одиста у другом реду, слабо развијеним хуманитарним устанспзама и обичајима у нас. Болни, немоћни, слепи и глухи, остављају се без ичиег старања и љубави у младости, те брзо проаадају и педоспевају да даду онолики контигенат бедника, који падају на терет целога друштва. А онај део, који се и протури до зрелијих година не ужива никакве потпоре од својих срећнијих суграђана. Свакоме ће бити познато да осим онштих болница и оне за душевне болеснике, које издржава држава, и дома за спротну и напуштену децу у Београду, који се обдржава приватном дарежљивошћу, у целој Србији нема ни једног хуманог завода. који би пао на терет окрузима, срезовима или општинама. д) Оаштински буџет. С погледом на састављање, измењивање, извршивање и завршивање општинских годишњих рачуна, закон општипски био је неиотпун, нејасан и замршен. И ако је сам зшон у своме 42. и 88. члану изреком оставио министрима Финансија и унутрашњих дела, да пропишу упуства за састављање општин. буџета и њихово пречишћавање, ипак се у току од иуних шест година, не нађе ни један од седам министара Финансија и шест министара унутрашњих дела да и једног словца наиише, на пољу овако замашног интереса земаљског, као што је потрошак од 33 милијуна, колико су за то време наше онштине утрошиле. Да у гдекојим општинама није могућио склопити рачуне за две, три и више година, није пи чудо, кад се од општин. рачуновођа не тражи да имају бар у начелу чисте предрачупе за свој новчани рад. У место да на неколико месеца, пре почетка рачуноке године, сви судови и одбори општинскн прегну и склопе предрачуне овојих прихода п расхода, основаних на истинским и вероватним потребама , а поткрепљемим искуством из пређашњих година: ми видимо да трећина свих општина у Србији нема нпкако израђених буџета на време. нити такове шаље вишнм властима на преглед и одобрење. Остали ревноснији преставници општински, који имају бар Формално тачне буџете , подносе нх вишим властима на одобрење; али како су и они производ неснремннх, невештих или несавесних људи, то они бивају нов извор санкционисан вишом влашћу за упропашћавање општин. имања, растуривање општин. капитала, неупутно трошење и неправично црпљење народног богатства — а уз то још и повод велш ог али по све бесплодног бирократског рада.