Отаџбина

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОИШТИН. ФИНАНС11ЈЕ

401

Овако устројство општинског рачуноводства, које јо остављено без уиутстава и законских ирописа с једне стране, и без државне контроле с друге стране, ствара у оиштин. Финансијама хаос, који се расплеће свакад и на штету иојединаца а н целе опгатнне. Редак је општин. буџет а да су у њему на страни примања сви приходи увршћени. Час нема прихода од онштин. капитала, час прихода на имања или од закупа, а понајчешће недостаје неодређена сума непредвиђених прихода. Тако је исто и на другој страни. Међу нздатцима такође нису побројани сви расходи, који би требали да се по редовном буџету троше. Ево неколико главнијих примера за потврду напред реченога. Плате опгатин. часника и служитеља се не одређују буџетом, већ се намирују прирезима, било по чл. 68. закона општин., за оне прве, било према каквој засебној одлуци суда и одбора општин. за ове друге. С тога мисле многе опглтине, да о овим прирезима и издацима који се из њих чине, ваља водити и одвојен рачун. Како се школске општине доста ретко ноклапају с политичким, то се и издаци на школске потребе не увршћују у буџете политичких оиштина. То исто бива и за све приходе и расходе које имају поједина села, ако су ова некада образовала засебну општлну. Овоме ваља додати још и најчешћи недостатак општин. буџета — непредвиђене издатке и појмити праву вредност општин. буџета с рачунске стране. Ови недостаци су нагнали Главну КоНтролу, те је она 4. новембра 1888. год. издала упуство или боље рећи апе .1 на све судове општинске, из којег најбоље провирује хаос у општин рачунима немоћ и небрига управних власти ; јер контрола завршујући своје упуство, овако запомаже: „за до сада издате суме, где оне нису биле у напред стављене у буџет, нити иначе надлежпо одобрене — нека се тражи од власти накнадно одобрење«. Оад се намеће питање, шта бива у овим случај има , претпостављајући да је овако дефектан буџет и одобрен на време? По што се потребе, као оне напред поменуте, морају намирпти од данас на сутра, то суд, или председник општпнски, чини издатке без ичијег одобрења, а за своје спокојство тражи накнадно одобрење, било за издатак из благајнице, било за ванредни прирез. Овај негаконити пут му је међу тим свагда санкционовао министар Финансија, а Главна Контрола му га препоручује, како би му могла издати разрешницу с чистом савешћу. Шта је прва поеледица оваких ноступака? — Велика ад.министративна преписка, расправљање ситница, кад је већ главно пропало, и све то без реда и без икакве користи за државни апториОТАЏВИНА КЊ. ХХ\1 СВ. 103. '26