Отаџбина

40 2 ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОПШТИН. ФИНАНСИЈЕ тет као надзорника, и грађане, као носиоце јавних терета. Ово допуштење и накнадно одобравање буџета и његових најбитнијих чињеница учинило је његово састављање на време и у иотпуности са свим кзлишно. С тога нам службене новине лружају сваки дан прилику, да можемо читати како више власти одобравају општин. буџете у другој половини рачунске године, по завршетку њеном или чак и шеснаест месеца по истеку њеном, дакле кад се већ зашло и у трећу рачунску годину. Пређимо сад на ону врсту општин. буџета, који бар по спољашњем об.шку изгледају да су у свему „исправни". Да ли се они могу сматрати, према начину како се граде, као правна основа за општин. приходе и расходе ? На ова питања одговарамо, да и они у правном погледу не стоје много боље од оних, који се састављају на дохват и без ичије контроле. Поред неправичности, с гледишта демократског, коју је унео наш закон о онштинама од 1884. год., тиме што је скучио право за гласање на малени број оних, који плаћају 30 дин. порезе годишње, чине се још и веће неправде носиоцима јавних терета тиме, што се и овако смањени број гласача никако и не позива, да суделује у овим животним питањима за сваког појединца. Закон наређује да суд и одбор одобравају буџет, који се изједначава у својим приходима и расходима прирезом, кад овај не прелази од годишњег пореза 5"/ 0 по селима, 10"/ о по вароишма, а 20 / 0 у Београду. Раније смо видели, да мало има општина, које су тако срећне да не морају прибегавати прирезу, Исто тако смо видели да сеоске општине прпрезују у средњу руку 52% од годишњег пореза, дакле више но што закон утврђује. За ове пак случаје прописује чл. 38. закона, да се прирез може купити само ако одлуку судску и одборску усвоји и збор , а његово решење одобри Државни Оавет и министар Финанспје, који је дужан да прибави за такав прирез још и највише решење. И ако је законодавац из претеране зебње од велнких приреза п сувише скучио слободу у прирезивању, намера је његова била добра. Сматрајући ванредни прирез као изузетак и нешто веома штетпо за општинске интересе, подвргао их је овој дуготрајној и заметној процедури: али у животу се смер законодавчев са свим извитоперио. Нама је, пре.свега, непозната општина , где већина оних који имају да сносе терете, улаже и своју реч при наметању тих терета. Рекосмо да нам је непознат случај да је игде и икад у Србији дошло 2/3 гласача на збор. Први зборови никад нису пуноважни. На други збор, који решава с онолико гласача, колико буде дошло, не долази ни половина гласача, дакле ни четвртина по-