Отаџбина

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И 011ШТИН. ФИНАНСИЈЕ

,405

* * * Остаје нам још једно последње питање да расветлимо, а то је: да ли је оправдана и у колико је разложна повика на месне намете; да ли су они свагда тако тешки били и најзад како стоји с месним дажбинама у другоме свету, чему нас искуство других народа мо&е научити и шта ирема томе можемо очекивати од наших месних Финансија у будућности. Пре новог закона о општинама није се могао чути ни најслабији гласак противу месних плаћања, роморило се само на државни норез. И одиста је нови закон тек иовећао у големој сразмери месна дивања. Груписање онштинско изазвало је многе издатке, за које се до тада није знало. Поред дотадашњих сеоских кметова ноникло је ново звање општ. председника, а свнма би ујемчена позамашна годишња награда. Трошкови на плате часника и особља општинског достижу годишње суму од 3,760.000 динара, дакле више но две трећине свих општ. трошкова, нли прихода. Овако скупе општинске управе нема нигде ни приближно у свету. Отарање општ. прадседника за села своје општине, којих има просечно по пет на општину, њихово обилажење, слање послужитеља и т. д. увећали су знатно општ. издатке. Овом најјачем новом издатку, придружиле су се друге две околности једновремено са ступањем новога закона у живот, које су такође оптеретиле месне Финансије ; хоћемо да кажемо раскопшо трошење приреза ио општинама, срезовима и окрузима с једне стране, и многа велика и прескупа грађевинска предузећа као што су касарне, зграде намењене за изрицање правде и ширење просвете. У ово време је коинццдовала и распаљена политичка борба, ко.ја је за собом повукла честе промене у општ. часништву и особљу, у след чега је наступио неред у општ. благајници и рачунима, те је много општ. новца и пропало. Ипак нам сви ови новоизазвани издаци не би могли објаснпти, да поред непосредног државног пореза од 13'/ 2 милијуна и №/ милијуна државног приреза и осталих дометака њихових, који повишују крајњу циФру непосредних давања на 2 1 милијун годишње, сви ови издаци рекосмо не би нам могли објаснити, да сс сви подвизи избачени под теретом јавних намета упућују, бар у сеоским општинама, месним прирезима, којих нема више од З 1 /, милијуна, дакле за шестину државних намета, кад не би било једног незаконитог и штетног обичаја, који је оличен у прирезивању с главе на главу. Пошто је немогућно да некога више боли кад мора да плати 21 него кад му се узима 3, јасно је, да ова сразмера у многим