Отаџбина

406 , ОКРУЖНЕ. СРЕСКЕ И ОПШТИН. ФИНАНСИЈЕ елучајима за поједипца и у ствари никако и не постоји. Одиста има много срезова а још више општина, где се прирези распорсђују с главе на главу, у место по сразмери непосредног пореза, те с тога многи сиротани подједнако сносе као и имућни, ако не све државне а оно бар неке месне терете. Ова штетна практика, која је толпко убитачна за наш ^кономски развој, упропашћујући најдраже привредне младице, затире нам следствено и најобилатије Финансиске изворчиће, који су једини кадри да се стеку у ону огромну реку државних прихода, којом има да се зајази витло народиог буџета. 0 овога места потичу оне силне продаје имања, одавде се чују она гласовита запомагања , кроза чији се јек може да чује по кадшто и глас сељака да се одрпче онога што му је драже од очију у глави — своје земље, свога кућишта, јер осећа да с тога што нешто има, што се рачуна у пореску главу, да је више оптерећен, него што може да потег .ш. У прошастој рачунској години, у окрузима брдовитим и сиромашним наплаћивани су порези и прирези егзекуцијом од сваке четрнаесте иореске главе. Тако је било на Руднику и у Драгачеву. а 400 непокретних сеоских добара узето је у попис за наплату иореза у срезу козничком , окр. крушевачког, где нема впше од 5о 13 порескнх лица. Један пример, који смо прибележили, биће довољан да нам изнесе ову злураду практику у њеној правој светлости. У орезу ариљском илаћао је један сељак само 8 дин. непосредног псреза на годину. Ради подизања школе би одређен за три полгођа прирез од 10 динара с главе на главу, тако да је онај сиромашак у место једно 12 дин. платио те године нека 34 динара непосредних дажбина. Дакле месни намети нису толико тешки по својој суштини, колико у примени, нити су једини криви што је толика повика на њих. У природном своме развоју, као пратиоци модерног друштвеног уређена, које је оличено уЕођењем или боље рећи обновљењем општинске и провинцијалне самоуправе у материјалном животу њихову, месне дажбине су несрећом дошле у стицај с наглпм растењем државних расхода, који су нарочито код нас тако нагло и тако неоправдано повећани. Сем тога је држава, или управо њени финанеисти су се у недостатку плодних Финансиских мисли непрестано обраћали порезу, подижући га час са 34, час са 46%, и ако сви знамо, да се од непосредног пореза оваквог какав је и како се прибира, не може више добити но што он данас у ствари даје. Па како је за месие приходе , као у целоме другом свету непосредни прирез управо једини извор !да оставимо октроа на страну, који изумире) то месни самоуправни органи у нас морају да захватају