Отаџбина

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОЧШТИН. ФИНАНСИЈЕ

407

с тога јединог свога извора, дирајући у сам живац пореске снаге, оно што је преостало још у њему, по што га је држава до дна исцрпла, те нам с тога и наноси толики вред. Одиста у овој околности и лежи, поред неправилности у разрезивању, главнн узрок што је наша пореска снага тако осетљива према месним наметима; како бисмо иначе и могли објаснити себи ову појаву. кад знамо да Србија не само сразмерно најмаље плаћа држави, него да има и сразмерно најмање месних дажбина. Америка не познаје до данас још државни непосредни порез; малени енглескн «инком такс« поникао је тек од Пита на овамо : Италија се одрекла повећања пореза за много година, а можда и за навек; а у Француској се већ питају мислени људи, да ли је дошло време да се држава одрече непосредног пореза у корпст локалних администрација? ') Говорећи о приходима општинским, видели смо да су они по најмањи у Србији, а сад је па реду да покажемо и да је прирез сразмерно најслабији у Србији. Француска има 36.131 општину ; међу њима је 11.095 које купе прирез од 51 до 100 пара на динар, а 4248 општина имају већи прирез по што је државни порез, т. ј. где је прирее већи од сто на сто. У Италији од 8250 општина, половина само има приреза испод 100%, 2305 плаћају између 100 и 200%, неколико стотина општина прирезују по 300, 400, 5п0 и више пара на динар, а 16 општина плаћају чак преко 700 пара на сваки порески динар. Докле у Србији онштин. прирез преставља само 16%% државног пореза, у краљевипи Пруској износи прирез општ. п то само као додатак на в С1а88еп- и на с1аз8Ш21г4е ЕЈпкоттепв(еиег» равно 90°/о државног пореза. Али ово ниЈе све; из године у годину у целоме свету општин. и други помесни прирези нагло расту. У Француској се, на пример, број оних општина које су испод 20°/ о непосредног пореза прирезивале смањио ове године за 184, а број оних општина, које купе преко 100% приреза , порастао је за 208. 2 ) У Италији су почелп прирези тако нагло да расту, да ће за кратко време стићи, а можда и престићи државне непосредне дажбине и ако је држава 1886 год. покушала да их ограничи нарочитим законом. 3 ) Из свега овога видимо да су месни прирези свуда големи, већи него што су у нас, да им сем тога лежи у природп њиховој да сесве већма шире, с тога и мислимо да их иста судбина очекује код 1|егоу — ВеаиИеи, Есопот184е Ггаш;аЈв 1888. 5 ) ЈУНшз^ге Љз Дпапсев, 1ш11е4т 84а118(;. та1 1890. Рапв. *) бћгојауасса, Иаапге (1е11е атт1Ш81г. 1осаН. Еота 1887.