Отаџбина

408

један погиед на економију као ггауку

нас п да би сваки покушај остао узалудан, којим бисмо хтели да им станемо на пут. Кад су већ датом општинском самоуправом многи друштвени задаци пренесени од државе на општине, а новом земаљском поделом и уггравним уређењем и на срезове и округе , потребно је и право је. да се тим државним чиниоцима даде и могућност да они те задатке приведу у живот; с тога се државп заповеднички налаже да им огга не дира више у једини њихов Финансијски извор — у прирез. 15. јуна 1890. Београд. ЈА. Цукић

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕК0Н0МИЈУ КАО НАУКУ Прошло .је сто година од када Физиократи први изнеше замисао гг дадоше гготстицај образовању економне науке, а Адам Смит ностави јој темељ и омеђаши поље њезиног изучавања. Од времена њених оснивача па до данас ни на једном научном пољу није се ваше радило, писало и дискутовало као на пољу народне економије. Мпоги економни писци вел^ког ума и богатог знања гледаху да даду чвршћу основу и импочантнији изглед економпој згради, коју подиже шкотскп фплософ . Ма да се размимоилажаху у некпм питањима мањега значаја, огги се гшак слагаху у битппм теориеким прннципима који састављају скелет саме науке, полажаху са истог гдедишта, придржаваху се једне исте методе научног иснитивања: да њихови радови у главним цртама иредстављаху тип склада и јединства. У току тог у осталом кратког времена за образовање тако колосалне науке као што је економија, било је момената када се држало да она у облику који јој дадоше Адам Омит и његови најближи следбеници неоспорно има све историске и ФилосоФске постулате, те да може претендоватгг на знање у »апсолутном и најјаснијем облику". Пре неколико деценија с правом су се могле изговорити ове речи: „Велпко дело економне науке довршено је. Периода научних распра скоро ће ггрестати и паст\пити општи споразум међу научницима у оитним начелима иолитичке економије" 1 ). 1 Јоигпа! о!' 4ће бса1л81дса1 8оме4у, 1876