Отаџбина

ЈЕДАН П0Г.1ЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ 409 То очекивање није се иснунило. Ако се данас погледа на масу екопомних дела, којих број све више расте, у којима сваки писац има своје засебно становиште, друкчији систем излагања и иоделе, лако се уверити — да наука Рикардова и Малтусова није показала велики успех ни по својој тебриској ни практичној страни, бар раван успеху који изгледаше да круншпе научне радове пре пола века. Било да се посматрају идеје или Факта, свуда се наилази на велику несугл&сицу мишљења. И ако је предмет саме науке данас готово одређен, ипак се још нису престале водити научне распре о главним питањима, као о природи, задатку, обиму и методи истраживањз. 0 друге стране, модерни напредак у свима врстама радиности дао је условима живота други правац и облике, који су изазвали теже и комплексније проблеме у практици. које веи1тина и економна способност појединаца нису кадре да реше. У теорији јача несугласица и размимоилажење у мишљењима, у практици антагонизам и заоштрена борба интереса, да се може рећи да наша наука пролази данас кроз доста критичну Фазу у своме развићу. I. Ј ошпте се тврди да народна економија као наука почива на егоизму или самом иптересу, јер све што човек предузима у свету економном потиче из себичности његове природе. Одиста ако се дубље уђе у доктрине класичне економне школе, види се да она признаје само једну психолошку црту човека у с®ери привредне активности. По мишљењу њезиних представннка, економни свет иредставља прпродни поредак који важи за сва времена и народе. Покретачка. снага која гони човека на рад и тековину добара јесте природни егоизам (веШвћпезз). I !олазећи од те основне претпоставке која у доктринама класичне школе заузима од прилике исто место које заузима прпродне одбирање (зеЈесПоп) у Дарвиновој теорији, следбеници Адама Омнта покушавају да, помоћу принципа које испраду из опште догме егоизма, протумаче све Феномене комплексне структуре економног живота и пропађу кључ за решавање најзамашнијнх практичних проблема. Да се темељито проуче закони који владају узроцима тековине и расподеле добара у друштву, човек.се, веле, мора сматрати као егоиста и покушати да се дбкаже, како све индивидуалне воље, управљене па тековину, покрећу једино мотиви личног пнтереса и задовољства. Сваки појединац природно тежн да се одржи и створи себи што бољи и пријатнији положај. Те две главне тежње комбинишу се на најразноврсније начине у социјалним односима. Њихови веома испреплетани пнте-