Отаџбина

410

ЈЕДАН ИОГ.ЈЕД ПА ЕКОИОМИЈУ КАО НАУКУ

ресн огледају се свакога момента у варијацајама цена, у пењању и спуштању стопе ннтереса, најамиице, предузимачке добпти н. т. д. Управо оне служе као компас сваком оном који нешто предузмма у силноме мору укрштених економних пнтереса. Испитати законе по којима те две силе дејствују, задатак је народне економије. Егристичне човекове тежње најбоље се огледају у „жељи за богаством® (с!е81г оГ \уеа1(,Н), покретачу који се свуда јавља и подједнако гони човека, без обзира на разлику полова, времена, узраста и занимања, на тековпну богаства. Осим силе нолнога нагона, ни једпа друга није толпко моћна да наралише саможиве инднвидуалне тежње, те зато друге психолошке црте пе треба ни узпмати у вид. Тај главни мотор личних интереса који не треба схватити тако апсолутно и једнострано, јер се у њему садрже разнолики осећаји, жеље, страсти, потребе, има своју историју и бескрајно се разлпкује по овојим економним дејствима, најбогатије је врело идејама класичпе школе. Колико је значајан тај принцип у старој економној теорпјп, види се из речи једнога од њезиних главнпх представника. „Жељп за богатством или највећом добити, вели Си н јор (8ешаг), тај очигледни Факт, да човек што више стече са што мање жртава, оно је у по.штичној економпјп што је закон гравитацпје у физици или сЦсШгп с1е отш е1; пи11о у логици , главни дакле и последњи фзкт иза кога свако друго резопован>е престаје и свака друга поставка о њему ппје ништа друго до његова проста плустрација".!) У другим социјалпим појавима, нарочито у политици, наставља он, тешко је из блнже предвидети како ће људи осећати, мислити и радити у даноме времену, те за то су дедуктивни закључци без посматрања факата веом:* пепоуздани. Алп у појавима чисто економним, кад је реч о тековини добара, све друге жеље тако су слабе да их треба одбацити. Сви остали покретачи човекове природе који стоје према егоизм} у односу трења према покретачкој снази тела, производе тако незнатна дејства, да о њнма не треба водити рачуна. 'Гп спореднн узроци којима се паралише јачина силног егоизма, не дају се веле подврћи тачној анализи; онп не представљају јасан израз ни тачно мерило којпм би се могао одредити начин радње и јачина снла које се у њима садрже, те о њима нпје готово вредно ии говорити. Егоизам је, без сумње, најјачи покретач личног пнтереса о коме економиста мора водити рачуна. Али стављати се једино па тако једнострано гледиште у оцени најразноврснпјнх Феномена и') Навод у чданку: Оп 1ће Рћ11озорћ1са1 Ме1ћос1е оГ Ро1Шса1 Есопоту, ћу 01. Без1у, НегтаШепа, 1876.