Отаџбина

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМНЈУ КАО НАУКУ

411

елиминисати све остале моторе, који делају у супротиом правцу, значи толико исто колико покушавати да се Формулишу закони покрета без обзнра на суггротна дејства трења. Опоредни покретачи појединаца, као што су осећаји симпатије, племенитости, удружљивости и т. д. играју тако исто важну улогу као и трење при покрету, јер оно спречава да се земља не судари са сунцем. 1 ) Отуда горње упорсђење, баш и кад би било основано. потмрало би оно што се њиме хоће да докаже. Економна наука не може се засновати на основи на којој почпвају егзактне науке. Природне силе којс дејствују по нужностп непрекидно у покретима маса, нису истоветне са силама које дају импулса људским покретачима Није задатак народне економије, иримећује лепо један писац, да се упушта у развијање теорема као у геометрији нити да прерано генералише појмове по примеру физичких наука, као што хоће стара школа, упоређујући извесне моторе човечије природе са трењем у покрету миса. Економпста треба да буде одушевљен скромнијом алп поузданијом мишљу, а на име, да показује п отвара путеве у практичном животу, да човек што лакше дође до својих намирница 2 ). «Економија као наука скуп је нужних и универсалних истина које се оснивају на непромсњнвим природннм законима а изводе се из атрибута људске природе, п никаква сила није у стању да је у ма чему измени" 3 ). Та деФиницпја пзвесно је најпотпунији израз старих економних доктрина. По њима се, дакле, покушава да се пзведу економни принцнпи не из посматрања Факата и проучавања Фаза, кроз које је пролазио соцпјални жнвот у своме развитку, већ резоновањем из особина људске природе. У љој се најбоље огледа у којој мери народна економија узе аистрактан и космополитски карактер после Адама Смита. Први ђаци који покушаше 1а дограде и учврсте научну зграду, не осташе вернн доктринама свога учитсља, или нх схватише погрешно п једнострано. У место да узму оне добре стране његове науке које су још и данас полазна тачка изучавања, они се бацише у магловите СФере стерилних генерализација, мислећн да из простих претпоставака, које кипте на свакој страни Рикардовог главног дела, изведу савршепо доказана и непобитна начела за даље научно развијање. Хипотезе су извеспо важне помоћнице научног развића. Свака наука почине Ј ) С1. 1-.ез1у, Ро1Шса1 Есопоту ап<1 8ос1о1о^у, ЕогЈш^ћИу Кеујелу. Гећгиагу 1, 1879. 2 ) (Јиаг1ег1у Ееу^е^. 1879. 3 ) Б о \ уг , 8реесћ оп Ље Јг1вћ ћап<1 ВШ, Рог1п1§ћ11у Кеу1е\\% 1870.