Отаџбина

један цоглед на економију као науку

413

засебне силе, први творци народне економије изнесоше три Фактора производње: кагштал. рад и природне снаге, и према томе одредише три врсте доходака: «природну к предузимачку добит, „природну" најамницу и „природну« цену земљишта. Теорија вредности, ренте, најамнице и популације укупно чпне стожер целокупне економне зграде старе инглиске школе. Први је Тирго Формулисао теорију најамнице. »У свакој врсти рада, вели он, мора наступити и Фактички наступа, да се најамница ограничава на оно што је раднику најнужније за онстанак". Ту теорију усвојили су сви старији писци; али је нико није тако доследно извео као Рикардо. То се нарочито види из његових писама управљених на Малтуса 1 ). Било да се најамница посматра са гледишта теорије „природне најамнице," како је њу схватио Рикардо, то јест да се награда радне снаге после дугих осцилација на послетку мора ограничнти на оно што је раднику најнужније за одржање, на Минимум за ексистенцију (в^агкЈагс! оЈ Ше), или у облику тако званога Фонда најамнице (8ћеогу оГ Ше \Уа§ев Рипс!) две теорије које носе разна имена, а у ствари по својим крајњим резултатима истоветне, почпвају на закону понуде и тражње. јер по њима се радна снага сматра као и свака друга роба која се нуди и тражи на тржиштима. Стопа најамнице зависи од односа становништва нрема капиталу. Њу је по томе лако изнаћи. Просто ваља поделити количину капитала у циркулацији бројем становништва и тако добијени количник представљаће целокупну масу најамнице или фонд који се има расподелити међу раднике. Мекулоч (Маси1осћ) је врло просто Формулисао тај принцип. »Најамница, вели, зависи од односа у коме стоји у даноме моменту према броју становништва количина Фонда или капитала у циркулацији, који је намењен радничкој награди. Узмимо да тај фонд износи у једној земљи 30.000,000 Фуната стерлинга. Ако сад та земља броји два милијуна радника, очигледно је да ће најамница сваког радника, претпосттвљајући да се подједнако награђују, износити 15 Фун. стерлинга. Тако исто јасно је да се стопа најамнице у наведепоме случају може увеличати само ако се број радничког становништва буде свео на мању меру од масе капитала, или обратно, ако се капитал умножн у много већој сразмерици од броја радника. При сваком другом покушају, да се подпгне стопа најамнице, који се не би оснивао на томе закону, мора се по неопходности насести. 8 Доследан Малтусовој теорији понулације, ма да је вероватно, вели Рикардо, да у најповољнијим приликама социјалног развитка капитал или средства за живот расту брже од намножавања станоЈ ) ЈЈеИегв о!' ШсагсТо (;о МаШШз, стр. 174