Отаџбина

ЈЕДАН ПОГЛЕД ПА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

415

Периоде благостања иза којих долазе периоде криза узрок су тим честим осцилацијама. По Рикардовој теорији радничке класе изложене су вечитим менама и бедама свога положаја; оне немају могућности да избегну социјалне каламитете, а камо ли да дођу до бољега стан.а. Оне су ве.ш тај абанкир -ФилосоФ® у тако тешком положају да немају моћи да из њега изађу, па ма пали још на нижи пиво беде 1 ). Може се десити, бар моментано, да се увећа награда једне врсте радника, али то бива на штету других. Најамница би, према томе, у напред била одређена природним законима које друштво није у стању да мења. Гледпште класичне школе на стање радничких класа не налази јаку потврду у Фактичком стању њиховог данашњег положаја. Ђаци Адама Омита узимају тежње место Факата, изузетке место правила, I) на основу тога изводе сталне и оптте законе. Сматрати радну снагу одвојено од њезиног носиоца као у напред одређену количину и гледати у њој просто оруђе производње, без обзира на положај радника, ступан, његовог образовања, потреба и многих других услова, значн стављати Фикцију на место реалности. Гаднички свет не представља једноставну масу без разлика основаних на природним особинама полова, времена, узраста, занимања и т. д. као што се обичио замишља. Реч човек и жена не може се заменити речју индивидуа. Пре свега понуда и тражња радне снаге не решавају о избору ове или оне струке занпмања, бар то по правилу не бива. Фактички је немогућно да се радна снага повлачи из једне гране у другу која се више плаћа, од прилике онако као што се повлаче капитали из једне врсте предузећа где стопа обичне добити опада, у цељи да се употребе онамо где ,је. она већа. Па и у самом том случају препреке су често велике и ненадмашне. Капитали се не депласирају тако лако из једнога предузећа у друго. Газне и брзе мене у продукпији, стању трговине, међународној утакмици, варијацијама цена, честе и јаке Флуктуације кредита, нова открића, промене у политичким догађајима и т. д , све то проиграва рачуне и планове предузимача и капиталиста. Много мање може се то применити на радну снагу, која се не може упоредити течностима које подлежу законима хидростатике, тражећи све нижи ниво. Тешко је радницима једне гране сазнати како се и под којим условима награђују друге гране. Ваш и кад би се могли о томе обавестити, било би им немогућно мењати струку. Кад се радник тако рећи срасте с једном граном занимања, кад она пређе у наслеђе читавих нараштаја, као што бива у модерној индустрији, где се струке све више гранају н специјалисањем иде се у Ј ) Шсаг<1о, ор. ел1. 64.