Отаџбина

•418

кривична. дела

У опште је познато да је Адам Смит први истакао начело да је вредиост свију ствари у људском раду, гледишге суиротио меркантилистпчном и Физиократском. Оно, вели, што сс купује новцем, у ствари се купује људским радом, те по томе рад је право мерило вредпости размене добара. Смит, као и његов I ђаци, подлегаоје утицају теорије природпог права, на којој почива Рикардова теорија. То се види из овога пасажа познатог Смитовог дела „0 народном богаству« : »У примитивном стању које претходи стању заузимања земљишта и тековине капитала, цео производ рада припадаше раднику. (Зн тада није пмао за учесника ни сопствепика земље ни капиталисту."') Рикардо не само да је остао доследан томе принципу, по је још отишао много даље у својим дедукцијама. Подигао је нд ступањ непобитног економног принципа поставку коју Смит узе за општу Философску оспову. Он је одиста узимао рад као мерило вредности размене добара; али је у исто време нагласио тешкоћу да се тим мерилом цене разне врсте робе. Човек се, вели он, радн.је служи новцем којим се много лакше даје представити вредност ствари. Рад као инвор богаства у смислу у коме га је схватио Смит није исто што и рад као мерило вредности. У првоме схватању више се огледа морално начело које потстиче на рад и вредноћу. Друго је са свим материјалистичко јер у радничкој награди не види ништа друго до уживање мате.ријалних предмета. 2 ) (Наставиће се) Д .И^ЛИЋ ј. ј^АДОВАНОВИЋ.

КРИБИЧНА ДЕЛА У СТАРОЈ ЦАРЕВИНИ И НОВОЈ КРАЉЕВИНИ ОРПСКОЈ од алекое рддуловтаг.

(нАСТАВАк) I 27. Клеветаве (опадаве) Наш законодавац у \. 210. крив.' закона даје оваку дефиницију о клевети: »Ко таква неистинита дела на другог износи или ва другим проноси, која овога мрзости или презрењу публике изЧ 1и 1ћа1 огјо-јиа! Б(;а(;е о{' 4ћ1и§8 лућгсћ ргесеЉ ћо(;ћ 1ће арргоргЈаИоп о!' 1апс1 ап<1 1ће ассити1а1 ;1011 оЈ в(;оск, 1ће -^(Ле ргос1исе оГ 1аћоиг ћекп^з 4о 1ће 1аћоигег. Нее ћав пеИћег 1апс11ог<1 поп тазГег 1о аћаге тИг Мт- ТГв■'Ић о/ НаИ^п, сћар. VIII. 2 ) Б1е Кеиеге КаИопаМкопоипе. уоп М. Меуег, 1885, 120, 123.