Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

425

„Полицијска власт може у овнм случајима и без тужбе увређеног лица увредиоца суду на суђење предати." Из ових се проппса види, да вређајућа радња не сме бити така, којом се наноси реална повреда части, јер би се така увреда или односила на личност увређенога, или би према приликача сачињавала засебно кривично дело. При оцењивању ових идеа ших повреда, којима се вређа државно достојанство, судија треба да има у виду умесност поступања званлчнпх органа, јер у много прилика сами зваиични органп својим неумесним радом изазивају другога, да учини овако кривично дело. Не постоји само за држављанина обавеза да поштује државно доотојанство у радовима званичних органа, но су званични органи на првоме месту нозвани да умесннм радом чувају и одржавају то достојанство и да не дају никоме повода, да га вређа. О мањим повредама части, дакле о нејавним увредама које се сматрају као нступи, законодавац прописује казну у Ц. о58. и 359. крив. закона. У Душановом законику налазимо прибележен пропис о вређању судијског достојанства. Ту се прописује: „Ко осрамоти судију, ако је властелин, да му се све узме, ако ли село, да се распе и плени." Овим се прописом ујемчио слободан рад еудија, а тито у законику пе налазимо сличне прописе за увреду других чиновника у званичној дужности долази отуда, што со у оно време није ни помпшљало, ла. ћс ко вређајућим радњама нападати на друге званичне органе. Таке увреде кажњаване су по поменутим већ прописима о увредама властеле и себара, сматрајући, да су то личне увреде и ако се односе на рад званичног органа. (Наставиће се) АНА ЗШЕЊИНА РОМАН хДАВА ТОтЛСТОВА (НАСТАВАК) 26 Спољни одношаји Алексија Александровића са женом били су онакви исти, као и пре. Једина разлика беше у томе што је он сада био више занет послом, него пређе. Као и пређашњих година, чим је пролеће наступило, отишао је у стране бање да поправља своје здравље, које је целе зиме уиропашћавао претера-