Отаџбина

горњн дом србије

439

Наравно да би то било јаче «владајућа, владајуће, владајућој," него просто «влада п . Српски филолози нису имали друга посла него измислилп некакве партиципе, који се не склањају. Кад народ, тај извор и утока не само власти него и Филологије хоће, онда се и партиципи склањају. Г. Стојан Марковић налази да у чл. 3-ем није одређен «однос" између цркве и државе, а то је врло важно. Даље, кад смо обновили стару српску краљевину треба да обновимо и стару српску патријаршију. После прае тачке требало би додати ово: «Српска је црква самостална. Она у вршењу својих унутрашнзих права,не зависи ни од које стране цркве. Уставом овим васпоставља се сриска патријаршија. Највиша је власт Архијерејски сабор са Патријархом на челу.» Г. Дим. Маринковић вели да је неподесна стилизација прве тачке овога члана, јер вера нити влада нити је «владајућа», него између разних вера у држави једна је «државна» вера. Потпредседник Сава Грујић одговара г. Данплу Анђелковићу да се у овом члану не може говорити о уну трашњој управи цркве, већ је о томе казато што треба онде, где му је место. Одговарајућн г. Стојану Марко вићу рече да су односи између државе и цркве одређени XIII одељком овог нредлога. Појединости не могу се уноситп у овај члан Г. Да нило Анђелковић брани свој предлог тиме што и у Грчком Уставу одмах у почетку пише да је на челу Архијерејски Синод. Г. Еиискои Мојсије палази да је овим чланом обухваћено све што је требало према канонима и васелзенској цркви, само и он би волео када би се у место речи « влада» метнула «владајућа.» Г. Филииу Христићу неподесна је такође реч „влада" с тога што она обухвата сувише широк појам, Боље је да се каже «државна вера.»