Отаџбина

Г0Р1Ш ,1011 СРБИЈЕ

итд. Прп нашој још врло слабој насељености и прн лошем екномном стању, само веће адмннистратнвне једннице могу задовољити привредне, нросветне, војне итд. иотребе. ГТре се може завести у свакој жупанији привредна, занатлијска земљерадничка школа, по једна велнка гимназија, по једно државно угледно пољопривредно добро, него што би се то могло учинити у свакоме срезу. Толпко исто су важни и војни обзири који траже поделу земље на 10 жупанија. Напомиње тегобе и забуне које долазе отуда што административна и војна подела нису истоветне. Да би се ово двоје довело у склад, био је позвап и главни ђенераштаб војске да проучи ову ствар п да изради пајцељисходнију поделу. Он је, проучавањем земљишта и свпју наших прилика нашао: да би Србију требало поделити на 55 срезова и 10 војнпх округа или бригада. Отуда је у нацрт устава ушло да буде 10 жупанија. Једна жупанија била би толика колики је сада пожаревачки округ. те по томе држи. да би се толике жупаније без муке могле администровати. ово тим пре што ће многе надлежности прећи на жупанијске и среске самоуиравне органе са којима смо ми (радикали) и условили пристанак на три административне јединице. Најзад што се тиче броја жупаннја он треба да стоји у самом Уставу, да која влада не би то променила па с тиме н целу нову изборну систему. Г М. П. Ш&ичанин : Говори најпре нешто «због равнотеже" што ја нисам разумео. те за то нисам могао написати. За тим настави: Када би се земља поделила само на срезове и општине. онда би се послови, које су до сада вршила окружна начелства. морали радити у централној управи. Тада бп Министарства морала завести толико нових реФерената, да штедње не би никакве било. Ако би се хтело да сваки срез добије за сваку струку нарочитог реФерента, то би било још скупље, а толико стручњака и немамо. Лакше је наћи по 10 добрнх жупана, лекара, енжењера, педагога, економа него за