Отаџбина

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

садашњи број округа, а камо ли за све срезове. Он у жупанима не замишља канцеларијске чиновнике, већ посреднике између круне владе. народа и појединаца, који ће непрестано п^товати по народу ради контроле Односно броја слаже се са г. Крстићем да не треба себи везивати руке, но ставити минимум и максимум. Г. Никола. Круиежевић вели да је 1875 године и он био против окружних начелстава, али се сада уверио да су она ипак потребна. Један министар, па ма ко он био, не може сам успешно вршити контролу над 60 зрезова, а начелник може над два-три среза. Народ се много жали на среску власт. Хоће ли му бити лакше да се жали начелнику или — да иде чак у Београд? Он је за садашњу поделу, или ако се хоће жупаније, онда да их буде 10—15 Г Димитрије Ка тић критикује беседу г. Саве Грујића. Нису војне потребе главно. Њих ваља доцније дотеривати према усвојеној подели земље. 0 осталим разлозпма г. Грујића не рече ништа. Г. Сеетозар Арсеновип уверен је да окружна начелства нису непотребне и некорисне установе. Понавља све разлоге за садашњу поделу, које су и други навели и наводи само један нов, а то је : ривалитет који би се разбуктао између појединих вароши, где да буде жупанијско место. Г. Коста, Тауша.новић Радикална странка одавна је унела у свој програм да општине треба да буду самоуправне, а над њима да стоје само срезови. Признаје да бп срезови морали бити већи, како би одговормли задатку. На самоуправне онштине пренео би се већи део свију дужности, што их данас врше среске власти. а на среске власти би прешао већи део послова садашњих окружних начелстава. Са таквом поделом послова и установом сроских судија престајо свака потреба за округе или жупаније За контролу над општинама довољна су среска начелства. На оној истој карти главног ђенерал-