Отаџбина

ДАША ЂОНИЋ

495

— Ваљда знам, одговори Даша ког је копкало. што га иорезник зове «млади господине." — „Ваљда знам!» То није никакав одговор Ако мислите тако, онда се боље селите, млади господине! Баш да видим, шта знате. Та од тог вам зависи плата. — Па кад ћу добнти плату? запита Даша мало питомије. — То вам је главно. да како. Две недеље не добијате ни нотуре а цосле Форинту на дан; али не у напр(.'д. Порезник поче Дашу сад испитивати и после кратког времена рече му да је задовољан. — Слушајте, млади господине. ва нисте глуп, доста сте сватили за ово доба. Ту не треба преписиватп као машина. треба мало и мућнути главом. Радите даље и немојте тако често излазити у ав.шју, да пушите; троши се време Даша загњури нос у најдебљу порезну књигу и уздане дубоко. То ли дакле! Та солдачија је цвеће и ковиље према овој каицеларији а капетан шећерлема према овом сичану! Па загушлшв ваздух, па мастило, ша онда — партаје не уносе баш мирисе, а ни порезникова чизма не одаје тамњан од себе, па вечито ценкање, чак и исовке! Дао Бог да се скраси. Хм! Али тридесет Форнната месечно! Није ни то мачији кашаљ. Ко ће му толико платити! Шта у онште зна ! само да је у другој канцеларајп! Да му не чучи тај Трепавица за вратом! Да замоли граданачелника?. ... — А шта гледите у ту књигу као неко у нарена врата! зачује у тај мах мало храпав глас свога шеФа. Млади господине мој, ваљда не правите стихове ? — Само сам се замислио. .. — Радити треба а не мислити ! — Па сами рекосте, да овде треба мућнути главом — Ви ћете мућак измућкати, млади, продрзљиви господине!