Отаџбина

508

ВАЖНОСТ ЗЕМЉОПИСНЕ НАСТАВЕ

предаје оно, што неје мало боље изучио? Све то утиче врло рђаво и на ђака и на наставника. За то је нужно, да еви они, који су у стању. да то отклоне, исто што пре учине, да би се тако избегле рђаве и штетне последице. А на првом месту је позвана држава, да се она побрине, да се добију за тако важан предмет стручњаци; јер само тако ће моћи та енциклопедична, та многострана наука цветати и напредовати, иначе еумњам Каквих лепих мисли, каквог корисног знања иружа геограФија ученику, о томе овако вели Хердер: кад се младић у мислима успне до оних великих висина и упо зна њихове особите Феномене, па онда поред река нро. путује цветне долине и доспе до самога мора и свуда види друге створове, друге минерале, биљке, животиње и људе; па му се онда покаже да увиди, да онде, где је пре држао, да је хаос, влада неки закон и поредак и како се по свим тим законима мења и облик и боја, начин живота, обичај и навика па и вера, и онда сазна, да су при свем том сви људи браћа, која разним и тешким путевима теже једној и истој мети среће и блаженства — о, како ће се иоглед његов уздигнути и душа његова проширити. Упознавајући свакојаке продукте земљине, разне врсте створова у овој или оној клими, разне мисли, обичаје и навике, начине живота својих саграђана, људи, које с њим заједно једно сунце греје и који од истих закона судбине зависе, заиста ће му изгледати геограФија као нека слика пуна вештина и нромена, пуна поуке и мудрости, хуманитарности и вере. Да се и не макне с места, пропутоваће, као оно Улис, цео свет и упознаће тако многе народе. земље, обичаје пуне мудрости и глупости; и кад му се све то лепо изнесе пред очи, то ће он морати бити умни богаљ, ако му се онда у глави не породе никакве идеје а у срцу никакви осећаји. Па при свем том, што је геограФија и важна и корисна наука. она је ипак тек од најновијег доба уведена