Отаџбина

ВАЖИССТ ЗЕМЉОПИСНЕ НАСТАВЕ

509

у средње школе. Још ни за време реформације, која је много допринела иолету школе, неје се толнко обраћала пажња на геограФију. Сами реФорматори Лутер и Меланхтон несу увиђали велнку потребу земљоиисне наставе, већ су се више бринули за веронауку п лингвистику. Неје ни чудо; таки је онда дух владао! И кад је оно пре три столећа ударен темељ данашњим гимназијама, у организам њезин не би уведена и земљописна настава, Пророци реализма, као Бекн и Монтањ, тражили су, да школа отвори ученику књигу нрироде, да би тако добио и реалистичне наставе; али на њихове лепе жеље још се слабо освртало. И Џон Лок је тражио, да се и земљописна настава уведе; но све то оста без успеха. Тек пијетистичка школа, чији чланови се у историји педагогике међу прве репрезентанте реализма броје, увела је и земљописну наставу: \уеП аисћ етег, <1ег п1сћ1 зћдсћег!, <1еппосћ сће Ргтс1р1еп с1ег Аз1гоп <Јтје, Оео§таПпе, Рћуз1к ипс! Ш«1ог1е хи ујвзеп уоп1ш1ћеп ћа1, \уо ег е1п уегаШпсћ^ег ипс! с !ет §ететеп "\Уевеп пиШШег Мапп л^егс^еп шоПе. Но све би то слабо остало, да касније није Филантропска школа која је нарочпто реалистичке предмете неговала, ту геограФСку наставу боље уредила и прерадила. Међу тим је методика још слабо обрађена била. Све. што се у њој налазило, узето је највише од Лок-а и Русо-а. Да је геограФија одржала сјајну победу и да она данас, као важна наука за сваког, заузима одлично место међу својим другама, имамо да благодаримо највише Карлу Ритеру и Александру Хумболту, а после и Пешлу. Не само да се научно изучава кроз више разреда у средњим школама,'већ је шта више подигнута катедра и на универзама. Сваки данас мора увидети, Аа је геограФнја и поучна и корисна, а уз то и занимљива. Па зар може још нешто да се захтева од ње? Да су и геограФију увели у круг других школских наука и да су ]Ој одавали и одају педагошку важност.