Отаџбина

.510

ВАЖНОСЈ, ЗЕМЉОПИСНЕ НАСТАВЕ

допринеле су много речи Хебарта: сИе ОеодгарМе 181; е1пе а8802пегеп<1е \УЈ88еп8гћаЛ ип<1 8о11 (Ие Ое1едепће11; пи^геп Уегћтсћтд ип!ег тапсћег1е1 Кепп1;т88еп сИе пјсћ!; уегетгећ з1ећеп с1иг1'еп хи аШ1;сп. Оћпе 81е \уапк1; а11е8. Бег ћ181ог18сћеп ВедећвпћеИ; 1 'ећ1еп сће 81е11еп ипс1 Б18^апгеп; с1еп ^ Т а1;игрго(1ик1;еп сће Рипс1ог1;е. ГеограФија дакле, по речима Хербартовим, неје једноставна него, на нротив многострана наука; отуд и њезина педагошка важност. И Кирхов је назива, ете па1иг\лч1'8еп8сћа1'Шсће ГћбхЈрПп тћ т1еот1гопс1егп 1п81;ог1всћеп Ма1;епа1. А и Вагнер вели: 81е 8е1 ке1пе етћећћсће ЛУћбепбсћаД 80пс1егп ет Сотр1ех уоп 8о1сћеп. Па при свем том је она опет засебан и одвојен научан иредмет, а баш ради те своје свестраности важан, нарочито за средњу школу, кроз коју пролазе и научњаци и оФицири, трговци, индустријалци и многи други, за које је нужно и за које неје нужно да сврше, ако не целу гимназију или реалку, а оно бар неколико разреда. А да је геограФија засебна наука, долази отуда, што она има своје поље за рад, које јој не може ни једна друга наука одузети; а после што она има и свој метод. по ком то поље обрађује. Све те друге науке, којима се геограФија служи, имају у себи врло много, па ипак врло мало геограФског. ГеограФија прибира само оно, што је нужно за њезину потребу. Па ипак неје то проста компилација! И биолог и геограФ занимају се са биљкама, животињама и људима, али само на друкчији начин. Ботаничар и Зоолог имају посла са индивидуама, њих испитују и класиФицирају; геограФ пак на основу тог рада занима се само са масама и прегледа. где и докле се простиру, испитује услове живото и узроке промена. Као индивидуа спада човек у зоологију ; али као људски род, живи скоро свуд на земљи, рађа се и умире, оснива државе, напредује или не, све го и још много шта још припада геограФији. И метеорологија до душе има свој основ, који помоћу хемије и Физике све внше учвршћује, али поједина њезина