Отаџбина

ВАЖ110СТ ЗЕМЉОГШОНЕ НА.СТАВЕ

517

постићи целина овог или оног. Из тога се види, да ни ова метода неје подесиа за изучавање геограФије. На завршетку остаје још 4. « Груиира.јуИз* метод а. Ова метода скушва свагда истоврсне објекте уједно и тако их онда изнаша пред ученика. И она неје подесна за постигнуће цељи код геограФије, нити се може употребити при обичном току у предаиању, већ пре при понављању. Поред осталог је та метода и монотона и може тако више пута да изазове досадност и нестрпљење. Тиме бих био готов са набрајањем иојединих метода. Резиме свега тога тај је: да код предавања геограФије, кад се узме само материјал у обзир, може бити говора само о двема методама у педагошком смислу, и то, а о аналитичкој /3) о синтетичкој методи Но, као што се изнапред реченог може видети, имају те две методе поред својих добрих страна и својих рђавих страна. Ако се отпочне синтезом, добија ученик касно преглед целе земље и касно сазнаје исгину астрономских појава, које сваки дан гледа очима. А, ако се отпочне чистом анализом, неје опет ученик у стању да схвати и разуме све што му се том методом изнесе пред очи; а после, касно долази до познавања оног што му је најпрече, а то је познавање отаџбине. где сс родио, где живи и где се креће. За то, да би се постигао успех у геограФији и да би се напредовати могло. нужно је, да се не извађа конзеквентно ни једна, ни друга метода, већ да се обе по могућности комбинују. Према томе, кад се узме напредак и успех код ученика у обзир, треба на првом месту употребити тако звану концентричну методу, која за кратко време изнесе пред очи ученикове цео скелет геограФије, па тек онда извађати синтетичну методу. То је најбољи и најзгоднији пут, који води ка одређеној мети.