Отаџбина

516

ВАЖНОСТ ЗЕМЉОПИСНЕ НАСТАВЕ

толико мучити ученике цртањем карата, што цељ геограФије није та, да од ученича читаве картограФе направи. Ова метода има разних модалитета, али ни један из наведеиих и ненаведених узрока неје се потпуно одомаћио већ овде онде само вегетира. Па и сами они геограФи, који су најтоплије препоручивали ову методу. одустали су од ње, јер су се уверили. да се не постизава бог зна какав успех. Најпосле и да се уведе ова метода, опет не може постојати као самостална, већ се свагда мора ослањати на анализу или синтезу. 3. Асоцирајућа метод а. Овом методом би се то хтело да се неки предмети, и то највише реалистички, у једно споје. Међу тим о њој неје нужио ни говорити, јер та метода лежи у самој природи геограФије. Из ње се не могу искључити нити молекили из историје, нити они из природних наука. Органски живот н .пр, у погледу Флоре и Фауне, тако је карактеристичан за Физиономију неког дела земље, да се просто мора и на њега обратити пажња, кад се хоће да изведе подпуна слика тог земљишта приликом поучавања у географији. Наравно само, да се не треба упушгати далеко при употреби историје или при родних наука. Но неки педагози разумеју нешто друго под том методом. Они препоручују, да се, било геограФија са историјом. било и једна и друга комбинира са природним наукама. Ти нредмети не би се онда предавали и изучавали у засебним часовима, него бп се сви спојили у једно, те би се на једном и истом часу предавала и географија и историја и свака грана природних наука. Али и ако су неки покушали, да то изведу, опет су увидели штетност таке методе, јер се очигледно показало, да се ни један од спојених предмета не да онако изучити, као што би требало. Сву ти предмети не могу се подједнако обрађивати; а чим се један узме за базис, они се други већ губе. Тако се дакле никад не може конзеквентно