Отаџбина

ВЖСТАЛКА (словодно по руском)

Мир } храму. Вледа зрака На жртвеном стубу тоне, Гасио се свети нламен У весталке Хермијоне. Спавала је покрај стуба; Занела је главу доле; Одећа јој с плећа спала, Те се виде груди голе. А дугачка коса њена, Као злато што се сјала, На гола јој, на рамена Несташно је попадала....

Свети пламен већ се гаси; Гасећи се пуцка ти о; Пробуди се, ој, весталко, Тек што с' није угасио. Сневала је санак слатки (То је само санак био): Љубио је младић лепи , Што јој беше драг и мио. Грлећи је у свом жару, На груди је њене клон'о.... Угаси се светн пламен! Тешко теби, Хермијоно ! 3— • Т'

7 ЧИТ40НИДИ СИ.ИЧИЦА ИАПИСАО Р. I. 0 Д I В И Ћ Красно је то друштво! Па како се тек живе. како се слажу, — рекао би рођена су браћа Знам да их не познајете; мало ко њих познаје. —• не радо они улазе у свет. Ето, само да вас питам : познајете ли ви Косту Блажића, познајете ли Стеву Носића, па Глишу Крстића и Ђоку Петровића (али не тог гпто га ви знате, него оног другог)? — Не познајете, јел те ? Ето, видите да знам! А виђали сте их, сигурно сте их виђали; само, овакве личности могу проћи и сто пута мимо вас, и ви. се не ћете никад запитати : ко ли је ово ?