Отаџбина

520

У ЧИТАОНИЦИ

А како су то красни људи ; како се тек живе, како слажу! Десет је година како наша варош има своју читаоницу, десет је година како се они редовно састају у њој, У њој ћете наћи новина и српских и руских, и Француских и немачких.... та она прима преко двадесет разних листова. Да седнете да читате од рана ЈЈтра до мркла мрака, не би све прочитали. Ја сам ово красно друштво видео први пут иа окупу једног зимњег дана. Тада Сам и отишао први пут у нашу читаоницу, Попнем се уза стрме басамаке и нађем се пред вратима, више којих је било написано (( Сала"; лево од ње био је некакав ћумез, сигурно момачка соба. Баш сам стресао снег са ногу и са шешира, кад изиђе из те собе неко сухо створење, поклони ми се и врло, врло учтиво рече: — Извол'те, господине, ово је сала. У исто време пружи ми последњи број „Јавора» и «, Ј11из1г1г1е 2ећ;ип§-а». — Знате, не смемо да износимо у салу, — краду ђаци, Узмем новине и уђем у „салу. м Шешир метнем на чивилук, новине на сто, па пођем да је разгледам. По зидовима слике и мапе; на среди велики зелени сто, сем њега још четири ; свуда уза зид турски миндерлуци, изузимајући једно канабе, у кога су предње ноге биле испружене у поље, а наслон се нахерио; и ја чисто чух, када оно шкрипну (на њему је седео Глиша Крстић), као да ме упита: -<Што ли ћу ја овде ?" Око столова биле су разне столице: и дрвене и сламне, па чак и једна, која је некада била део каквога мебла, али којој је читаонички момак већ давно иретестерисао наслон, те сад само иза седишта стрче два патрљка. — Њу је, сигурно, поклонио читаоници какав