Отаџбина

У Ч И Т А О Н II Ц И

521

дарежљиви члан. кад је видео, да је он не може више да употреби. Али тек слике! „Марко Бочарис, грчки вођ," а поред њега се испружило неко голишаво девојче, испод којега пише : «Пролеће". Више њега (од куд он да залута овамо ?) наш калуђер и историк «ЈованБ Раичв"; лево од њега нека [паљива слика из немачкнх новина. Ту је и «Бег 1е1х1;е Мотеп! (1ез Ка1&ег8 Мах1тШап» ; па онда некакав рад масном бојом, рукотвор српскога сликара, а испод кога је написано; «Дар н-ској читаоници од Николе Павића трговца и великокупца." Крај те слике «Лествица човечијег живота," испод ње «Марко Краљевић и Муса Кесеџија," а крај њих нека девојка с тицом на левом рамену, испод које пише «Не1епе"..,. Још бих се занимао прегледањем слика и мапа, да ме не прекиде гласни узвик : — А, добар дан, добар дан : Окренем се. У салу ушао Стева Носић, још Стреса са себе снег, скинуо шешир и мараму с врата, па их остави на чивилук. — Псећа зима! — Псећа ! одговори Глиша. А где су осталм ? — Зар ннсу још дошли? пита Носић, трљајући уши. — Нису, а ваљда ће сад, — време је. Носић приђе Крстићу, рукова се с њим, па онда погледа мене, као да ме хтеде упитати: «А шта ћеш ти овде?" Чисто заустих да му кажем: «Ето, свратих мало. да видим има ли чега новога." Пр иђем столу да узмем „Илустрацију в , да је разгледам, али њу је већ докопао Глиша и нрврће је дебелим прстима прво попљунувши их добро. — Ао, ово је сигурно немачки цар? упита Глиша Носића, који седе крај њега, показујући му слику.