Отаџбина

522

У Ч И Т А О Н И Ц И

Носић натаче наочари, извадивши их из масне кутије, прими новине и иочита потпис, па онда преведе: „Немачки цар Вилхем I у лову на.... како се каже, на ... овај, вепрове." — Ето, кажем, то је немачки цар! рече задовољно Глиша. Питаћете : од куд зна Носић немачки ? А како да не зна, кад је двадесет година предавао по разним гимназијама! Сад је у пензији. Сем немачког знао је он и и руски и грчки (или као што он каже «Јелиника"). Глиша Крстић не зна, а и што ће му, кад је он био трговац; „Швабу» је и онако мрзео," а с њим не воли, и никад није ии имао посла, све је његово било да отиде до Београда и да се ту „сортира" и намири рачуне, па — свршен посао. Трговину је водио тридесет година, стекао је „нешто мало кућерка», предао радњу у сигурне руке, па сад животари, хвалећи Бога, са својом женом, којој је купио и теиелук и гране.... — А и тај немачки цар — лови/ Лако је њему, ту Бизмрак ради! рече Глиша Крстић. — Да видиш није ни њему лако, може сваког часа да буде какав атентат на њега, — па ето ! — Да, го јест, атентат — А после, сваког часа може да јурне «бели цар в са својим донским козацима.... — Не верујем! рече сумњиво Глиша, правећи цигару полако и пажљиво — Рус нешто много оклева! — Е, има и то свога узрока! рече Носић, примајући табакеру од Глише. Ево, овај исти немачки Впљем овако је једном склопио руке (Носић спусти тубакеру и склопи руке) пред руским царем и молио га овако: «Молим те, руски царе. немој да бијеш Немачку само док сам ја у животу; ја сам остарео већ, скоро ћу и да умрем; па остави ме, да бар историја каже за мене: овај је немачки цар сачувао што је стекао — А шта му је на то рекао «стриц» ?