Отаџбина

У Ч И Т А О Н И Ц И

523

— Рекао му је, да Немачку не ће дирати. док Виљем буде у животу. — Не ће? упита .вутито Глиша. — Не ће ! одговори равнодушно Носић правећи цигару. — Е, што бих му ја опростио! примети љутито Глиша. — Е па шта ћеш, царска се не пориче. — Само да тога није! Него. ваљда, не ће овако дуго трајатн ? Разговор се прекиде. Глиша је и даље превртао «Илустрацију в . разгледајући слике у њој. У «сали» по кад-кад само зашуште новине, које смо читали; дрва у пећи пуцкају; а из оног ћумеза чује се с часа на час сухо кашљање.... — Аха, тако. а да шта мислиш, — хоће, боме, хоће! узвикну Носић у један мах читајући «Пестер Лојд в , те се ја и нехотице окренух. Глиша спустио новине, па гледајући преко њих и својих наочара, упита га: — А шта то ? — Телеграм у «11естер Лојду« о Русији. — Шта, о Русији? — Ту Глиша са свим спусти новпне на сто, нромешкољи се на дивану и упита: — Какав телеграм ? Носић га преведе: «Утврђивање руске границе према аустриској и умножавање посаде појачало се последњих дана у великој мери. Влада је тражила објашњења.» Колико је телеграм био кратак, ипак је Глиша имао доста времена, да неколико пута узвикне: „Аха, аха, тако, тако " — Нека је са срећом! рече одушевљено Носић. — Ајој, што ће бити тупе-лупе! И крајње је време —