Отаџбина

53.

У ЧИТАОНИЦИ

— Ала си ме уплашио! једва протепа од страха Носић, а новине му испадоше из руку. — Господо! настави учнтел.; метнулу нас у новинама. — Шта?! крикнуше остали. — Метнули нас у новинама! Страх и ужас. Учитељ прочита једовито дотшс и онда угушено рече: — Ја ћу му одговорити; и то одмах! Диже се, узе капу и — отиде. Ја сам их жалио, те се и сам дигнем и отидем. Из ходника чуо сам хуктање и узвике: нитков, харамија, убица!... После два дана читао сам у „Варошким новинама" одговор Блажићев у име другова. Ево га: ПРИП0СЈ1АН0. МОТО : Стаа 1 , почекај, од Добоја Мујо, И мп коња за трку имамо! Нар. песма Схорзте се највиша небеса, Чрезиерије потреса вас људско! 0. Сарајлија. У 14. броју овога листа појавио се некакав допис, пун гадних и тајних намера; из њега се јасно види да га је писао човек без икаквог образовања; то је само напаД, као што нападају разбојници и харамије на друму поштене трговце. Исти дописник, у вароши находећи се, назвао је читаоницу — дембелана! А зна ли он шта је дембелана?! Ја и моји другови пишемо и јављамо се овим само нашим пријатељима да виде каквих ниткова и животиња има у свету. Али Бог је праведан и његов суд најваћи је суд!