Отаџбина

У ЧИТАОНИЦИ

537

квидљиви знак нашега поштовања и признања" рекао је учитељ: И најзад заврши: «Шта је наш живот? — Сламка! («То је узео од мене" шапну Глиша Илићу). Сви добро знамо шта смо ми : „Земља јеси, у земљу отидеши !» Збогом, драги наш покојниче ! Саставио учитељ Коста Блажић,« После погреба није друштво свраћало у читаоницу, V. Сутра дан затекао сам окршено «друштво а на окупу Разговарали су о Носићу. У један мах уиита Глиша „друштво"; да ли је вољно, да он на идућем читаоничком скупу предложи у име своје и њихово, да читаоница не прима више страних листова, — јер их нико не чита ; место њих да се још претплати на српске листове; а од страних могле би остати само илустроване новине, јер у њима има врло лепих слика . . . . Истога дана ио подне дошао сам раније но обично. Бно сам сам. После кратког времена уђе Глиша, и по старој навици поче кугхити руске и немачке новине. Кад их је. покупио, упути се дивану, метну новине на њ, хтеде да седне. али се у један мах сети и уздахну: — Он је умро! Како сам имао нека журна посла, дигнем се и отидем.